Дан после пандемије

Број новозаражених вирусом корона полако се ставља под контролу, а број умрлих у најугроженијим подручјима полако стагнира и опада. Главне мере у супротстављању вирусу су већ стандардизоване, углавном према кинеском искуству и моделу. Исто важи и за разне неопходне статистике и научне методе према сопственом или глобалном расположивом искуству и верификованим дометима ове незабележене пошасти у новијој светској историји. Стекли су се основни услови за свођење биланса и утврђивање штета, како на нивоу државних и националних заједница појединачно, тако и међународне заједнице и организација у целини. Из овога се, наравно, изузимају људске жртве као немерљива штета. Сви се слажу да „више ништа неће бити исто”. За такву оцену већ постоје одређени аргументи.

Штета ће бити различитих и у погледу садржаја и обима, почев од моралних и етичких до организационих, економских, политичких, геостратешких, и то без изузетака за међународни поредак и све мање-више релевантне чиниоце и субјекте међународне заједнице. Напредак за сада књиже једино фармакологија и медицина. Пошто су овог пута најразвијенији (Г20) знатно захваћени вирусом и трпе штету, чак и они „најневинији”, који су били минимално захваћени или нису били никако, трпеће економску, политичку и другу штету због преливања штетних последица у условима глобализације и опште међузависности која доминира у међународним односима данас. Уосталом, корона овог пута није амнестирала никога, чак ни спорт.

Када је реч о међународној заједници и односима у њој, о моралној и етичкој штети већ је доста глобално расправљано због одсуства солидарности или селективно-себичног приступа, већ како је где и како ко поступао, са доста познатих чињеница. Сада је сигурно да ће главне штете бити у домену поверења у приступу сарадњи, третману принципа равноправности, сагледавању заједничких интереса и циљева више субјеката, већих резерви у погледу међусобног уважавања и поштовања код дефинисања приоритета државних и националних заједница. Моралне и етичке штете већ су произведене, а оне политичке штете се производе и тек ће их бити, јер су се третманом солидарности одразиле на укупна осећања и трпљења неких значајних заједница (Италија, на пример). Геополитика и „шири интерес” то ће тешко, како се то у жаргону каже, испеглати. То важи у првом реду за субјекте са сложеном политичком анатомијом, каква је нпр. ЕУ, чији су биланси и санација последица већ теме на дневном реду на моралном (Италија, Шпанија и солидарност), економском („корона-обвезнице”, нови Маршалов план, модификован буџет...), политичком плану (међусобни и односи Север–Југ, поверење, заједнички интереси, институције, организација и функционисање)...

Економски биланси и штете су већ предмет анализа, класификовања и сортирања, политичких и научних предвиђања, у условима када глобална економска криза већ делује. Сигурно је да ће мало који субјект књижити плус у економско-социјалној сфери, са изузетком неких мање утицајних сектора због изнуђених специфичних потреба (израда и пласман медицинске опреме и сл.). Генерално, пад производње, пласмана роба и услуга, запослености, већ убедљиво производе штету. Исто је и на социјалном плану, с падом стандарда, растом неједнакости, новим оптерећењима по свим социјалним сегментима. Следи неминовно оцена о даљој судбини већ начете глобализације и још доминантног, али нарушеног и у пракси оспореног неолибералног концепта. Ко буде мудро дефинисао национални интерес, ефикасно сачувао расположиву супстанцу, прекомпоновао привреду, уклопио компаративне предности и ресурсе, имаће веће шансе да брже стане на ноге и обезбеди санацију и раст. Ово важи и за Србију.

Глобална политичка сцена већ је заокупљена сукобом два процеса: незаустављивим наступом мултиполаризма и настојањем да трансатланска заједница сачува глобалну доминацију. Ковид 19 је то оголио, јер како објаснити да Кина у односу на трансатланску заједницу доминира у одбрани од вируса и, са Русијом, у солидарности са глобалним економско-политичким ефектима, чак и у срцу те заједнице (Италија и др.), а да истовремено Запад томе упорно супротставља економско-политичке санкције, притиске и додатне резерве за сарадњу, као механизме одвраћања, али видљиво је, без ефеката на главну претњу – ковид 19 и његове последице.

Геостратешки гледајући, најважнија последица ефеката вируса корона на глобалном политичком плану јесте јачање значаја и улоге државе и националног суверенитета с ослонцем на историју, традицију, идентитет. На овоме ће се базирати будуће уобличавање међународног поретка и односа у његовим оквирима, као и даља афирмација цивилизацијских стандарда и вредности. Либерална идеологија мораће, уз нужну корекцију индивидуализма, то да прихвати, као и повратак на одређени државни интервенционизам. Мораће да прихвати и једну Кину ван свог домена и домета, као светску силу с другачијом политичком идеологијом и системом. Затим Русију, Индију, САД које се мењају уз унутрашња превирања, Европу историје, традиције и националних идентитета и интереса. Јер корона све то већ сада чини неизбежним у наредном периоду.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa