Ко ће први произвести серум

Милијарде долара уложене су протеклих деценија у невидљиве бомбардере и моћне ракетне системе, али у највећој кризи с којом се свет суочио од Другог светског рата ниједна земља нема делотворно оружје против заједничког непријатеља – вакцину против новог вируса корона. Трка ко ће први произвести цепиво, захуктала се првенствено између САД и Кине. Осим несумњивог престижа, Трампу сваки успешан корак у том правцу доноси поене пред изборе, док је за Кину прилика да се искупи због тога што је вероватно била извориште пандемије. Струка упозорава да је најважније да вакцина буде безбедна и ефикасна и да у трци с временом не треба спуштати стандарде.

Но и када се та фаза одобравања заврши и почне производња, сва је прилика да ће се земље отимати као сада за маске, јер је јасно да их на почетку неће бити довољно због мањка производних капацитета. Шеф програма СЗО за ванредне ситуације Мајкл Рајан каже да ће бити веома важно да вакцине стигну тамо где су најпотребније, а не само у земље које могу да их плате.

До тестирања на људима су стигли САД и Кина, а ускоро би требало да почне и у Уједињеном Краљевству и Русији. Највише кандидата је у Кини: два су у првој, а један, засад једини у свету, у другој фази испитивања. Осамнаест месеци изгледа као дуг период, али стручњаци кажу да би, узевши у обзир историју и сложеност процедуре, то био незабележено кратак рок. Кроз три фазе испитује се најпре безбедност, потом ефикасност и на крају на ширем узорку ефикасност и евентуални нежељени ефекти. Постоји оптимизам да ће неки од подухвата сигурно бити успешан, јер има доказа да се стварају антитела која нападају и неутралишу вирус, а на том принципу ради свака вакцина – убеђује наш одбрамбени систем да реагује на уљеза и створи „муницију” која ће нас одбранити кад се суочимо са заразом. Класична метода код првих вакцина подразумева убацивање ослабљеног или умртвљеног вируса у тело а касније се прешло на лакши и јефтинији метод да се уместо целог вируса убацује један протеин.

Прва вакцина против ковида 19 која је почела да се тестира на људима, крајем марта, производ америчке фирме „Модерна”, примењује савременију технологију убацивања генетског материјала вируса који у телу треба да изазове одбрамбену реакцију. Нажалост, ранији кандидати за такве вакцине нису се показали као много делотворни. Таква вакцина би била и скупља.

Много је разлога зашто процедуру не треба збрзати, ма колико се чинило да нам гори под ногама. Једна од пробних вакцина против врло сличног вируса који је 2003. изазвао епидемију САРС-а погоршавала је болест у експериментима на животињама. И амерички и кинески званичници наглашавају да се упркос журби не смеју снижавати стандарди. Међутим, један амерички стручњак пише у „Њујорк тајмсу” да је Трампова администрација већ направила пречицу, дозволивши „Модерни” да прескочи испитивање на животињама. Он такође критикује иницијативу дела америчких научника, коју је подржала група конгресмена, да се одобре ризичније студије у којима би здравим добровољцима био убризган вирус корона како би се скратио процес тестирања. Извесно је да би и најмањи проблем с вакцином против короне додатно пољуљао поверење у масовну имунизацију.

(Фото EPA-EFE/Mario Guzman)

Јавност је сада посебно амбивалентна према моћној западној фармацеутској индустрији. Од ње се очекује спасоносна вакцина, али за многе је то и даље „мафија” која ће из кризе изаћи као највећи победник, с баснословном зарадом од вакцина и антивирусних лекова.

Британски „Глаксо Смит Клајн” и француски „Санофи” удружили су напоре да направе вакцину и рекли су да неће ићи на профит. Један од директора „Санофија” је међутим рекао да ће владе унапред морати да дају „милијарде долара” јер ниједна компанија не може да уложи у огроман број доза не знајући да ли ће за 18 месеци постојати тржиште.

Међународна асоцијација ГАВИ, која се залаже за што шири приступ имунизацији, сматра да би лидери земаља требало да потпишу споразум којим би гарантовали да ће прве дозе добити осетљиве категорије, старији људи, здравствени радници и људи у сиромашним жариштима. Исто тако би се обавезали да ко год победи у трци пребаци технологију другим земљама. Као пример наводе вакцину против еболе која је развијена у Канади, предата научницима и компанијама у САД на испитивање и на крају произведена у Немачкој.

Међутим, многе ствари су се у међувремену промениле. „Њујорк тајмс” подсећа да су у време епидемије САРС-а амерички стручњаци ишли да помогну Кини, да су сарађивали и касније за време криза у Африци, али да је по налогу Трампове администрације знатно смањено присуство америчких здравствених научника у Кини због уверења да свака таква сарадња иде у прилог кинеском напредовању.

У случају да САД прве буду дошле до вакцине може се очекивати примена Трамповог принципа „Америка на првом месту”. Шеф Беле куће се већ у набавци заштитне опреме позвао на закон који у посебним околностима налаже компанијама да влади дају приоритет над другим купцима. У марту је нудио новац једној немачкој фармацеутској фирми да се пресели у САД и искључиво ради вакцину за америчко тржиште, али понуда није прихваћена.

На основу искустава, рекло би се да не треба очекивати превелику солидарност. Развијене земље су 2009. унапред купиле скоро све дозе вакцине против свињског грипа, остављајући на цедилу многе, чак и угрожени Мексико. После је десетак њих обећало да ће донирати део доза сиромашнима, али су неке одустале када су виделе да немају довољно за сопствене потребе, пише портал Интерсепт.

Будући да је ово трећа епидемија у овом веку изазвана вирусом с круном, не би требало прескочити лекцију недовршене вакцине за САРС, а то је да се у питањима јавног здравља не треба руководити профитом. Наиме, амерички тим био је пре неколико година надомак вакцине која би сада можда била корисна, али није имао довољно новца за клиничка истраживања. Паралелно с епидемијом јењавало је и интересовање инвеститора да подрже финализовање процеса, знајући да можда неће бити купаца, а ни држава није била вољна да уложи новац у вакцину која ће стајати у магацинима. Оружје је нешто друго, њиме макар може да се звецка.

Принудне лиценце

У ванредним ситуацијама, а ова је свакако таква, владе имају и право да на основу међународних уговора издају тзв. принудне лиценце својим компанијама да производе неки лек за домаћу употребу иако је под патентом. Израел је недавно то већ учинио за амерички лек „калетра”, а експерти за права интелектуалне својине предвиђају да би неке земље врло брзо искористиле исто право и за вакцину.