Урушена кућа „Бела мачка” постаће Музеј ћилимарства

„Бела мачка”, једна од најстаријих кућа у Пироту, која је под заштитом државе, постаће после комплетне реконструкције Музеј ћилимарства. Више од 300 ћилима, који су тренутно у депоима пиротског Музеја Понишавља, биће, како преносе Пиротске вести, пребачени у овај објекат, за који су стручњаци надлежног нишког Завода за заштиту споменика културе урадили елаборат о заштити на 120 страна.

Ових дана се срушио зид већ руиниране куће која је представљала оличење староварошке архитектуре занатског и трговачког Пирота. Међутим, стручњаци Завода за заштиту споменика културе благовремено су забележили сваки детаљ овог комплекса, од стамбеног дела, помоћних просторија, некадашње бакалнице, подрумских просторија до изузетно значајних уметнина, речју, сваки детаљ како би се изнова саградио објекат у изворном стању, рекао је Бојан Ранђеловић, помоћник градоначелника Пирота за ванпривреду и додао да ће са Елаборатом о заштити објекта конкурисати за средства код Претприступних фондова ЕУ како би се обезбедио новац за реконструкцију читавог комплекса.

Реч је о документу на 120 страна и то је полазна основа за заштиту објекта, пописане су уметнине и оне су по налогу Завода депоноване из објекта с обзиром да је он склон урушавању.

– Почетком године кренули смо у израду нацрта пројектног задатка за реконструкцију и Зелене пијаце и Куће „Бела мачка”. Овај посао партнерски радимо са стручњацима Завода за заштиту споменика културе, објаснио је Ранђеловић.

Са идејним решењем се касни због ванредног стања. Уговор о изради пројектно-техничке документације за реконструкцију биће потписан у наредних недељу дана.

– Објекат мора да се руши, а по реконструкцији ће изгледати онако како је изворно изгледао, а на основу нацрта и Елабората који су уредили стручњаци Завода. Превасходна намена објекта, када буде израђен, биће Музеј ћилимарства и у њему ће бити изложено преко 300 старих пиротских ћилимова који се тренутно налазе у Музеју Понишавља, казао је Ранђеловић за Пиротске вести.

Кућа „Бела мачка”, која представља комплекс од три зграде, проглашена је културним добром још 1967. године, а подигнута 1859. године.