Да ли је шведски приступ проблему пандемије исправан?

СТОКХОЛМ - За разлику од великог броја европских земаља, Шведска се одлучила за прилично либералан приступ када је реч о напорима за сузбијање ширења пандемије ковида-19, па су рестриктивне мере малобројније и блаже у односу на оне у другим државама.

Добрим делом и због тога, број преминулих од ковида-19 у Шведској је знатно виши и према статистици универзитета „Џонс Хопкинс” то је више од 22 умрлих на 100.000 становника.

Поређења ради, у суседној Данској тај однос је тек нешто изнад седам, у Норвешкој и Финској мање од четири, а у Чешкој, земљи са сличним бројем становника као Шведска, двоје је умрлих на 100.000 становника, али су тамо и рестриктивне мере далеко строже, наводи Си-Ен-Ен.

Крајем марта, потписници једне петиције затражили су да влада превентивне мере доведе у склад са препорукама Светске здравствене организације, да строго ограничи друштвене контакте и значајно повећа капацитете за тестирање на коронавирус.

Покушај стварања „имунитета крда”, на начин на који се то дешава током епидемије грипа, ужива низак степен научне подршке, наведено је такође у петицији.

Међутим, шведске власти негирају да је њихова стратегија стварање „имунитета крда”.

„Шведска дели заједничке циљеве са свим осталим земљама, а то је спасавање људских живота и заштита јавног здравља”, рекла је министарка за здравство и социјална питања Лена Халенгрен, преноси Танјуг.

Ипак, један шведски стручњак сматра да научници у његовој земљи већином нису нарочито гласно изрицали свој суд о питању постизања „имунитета крда” баш због тога што верују да би такав приступ можда био успешан.

Строге рестриктивне мере служе једино поравнавању криве која показује раст броја случајева заразе, што не значи да ти случајеви нестају, већ да су само временски померени, каже он.

„Нико у Шведској, као ни било ко игде другде, не зна шта је најбоља стратегија – то ће показати време”, казао је за Си-Ен-Ен тај научник.