Бесеже вакцина и ковид 19

Од појаве епидемије вируса корона примећено је чешће оболевање и са тежом клиничком сликом, па и неупоредиво чешће умирање оболелих који нису бесежирани.

О ковиду 19 врло мало се зна, а још мање су терапијске могућности код инфицираних. Зато су истраживања на свим странама, на Истоку и Западу. Ко ће пре открити вакцину, лек... А очигледно да предњаче епидемиолошка истраживања и спомињање BCG вакцине.

О BCG вакцини, после 100 година од проналаска, углавном се зна. Али и њена употреба широм света имала је различит развојни пут. Шта је BCG вакцина?

BCG вакцина је живи, атенуирани сој бацила туберкулозе бовиног типа (Myco-bacterium bovis), који је дуготрајном култивацијом изгубио патогеност, а сачувао антигена својства да ствара специфични имунитет против патогених микобактерија, у које спада и бацил туберкулозе.

BCG вакцину су пронашли Французи Албер Калмет (бактериолог) и Камиј Герин (ветеринар). Они су сваке три недеље током тринаест година (од 1908. до 1921) пресађивали бацил на специјално припремљене подлоге с додатком говеђе жучи. После 260 пасажа добили су нови сој бацила, који је изгубио патогеност и за најосетљивије животиње, а сачувао антигену способност да ствара специфичну заштиту против туберкулозе. У част проналазача назван је BCG (Bacillus Calmett-Guerin) и фонетски се изговара на француском бесеже.

Вакцина направљена од ове културе први пут је употребљена 1921. у Паризу да би се заштитило новорођенче туберкулозне мајке. Дата је оралним путем. Овај пут давања вакцине задржао се више година. Интракутани метод давања уводи Хејмбек у Норвешкој 1923. године, а Валгрен у Шведској 1927. У највећем броју земаља, као и код нас, употребљава се искључиво интракутана метода.

У нашој земљи прве BCG вакцинације примењују се код старије деце већ 1927, а код новорођенчади од 1928. године. Педесетих година прошлог века у нашој земљи је постепено уведена вакцинација све деце.

Основни услов за успостављање заштите код вакцинисаних је да се примени потентна, очувана BCG вакцина. Иако постоји само један оригинални Калметов сој BCG бацила, данас у свету има више вакциналних подсојева с различитим морфолошким својствима, карактеристикама раста, антигеним потенцијалом и вируленцијом. То је последица мутације оригиналног соја (оног 260!) на различитим подлогама и у различитим условима… И вероватно је разлог контроверзних ставова о вредности BCG вакцине.

Уочавајући значај стандардизације квалитетног BCG соја за вакцинацију, комисија експерата Светске здравствене организације седамдесетих година 20. века прихватила је примену тзв. seed lot система. Овај систем обухвата снабдевање свих лабораторија у свету стандардизованим, провереним, висококвалитетним, потентним сојем BCG бацила (1173 П2) из лабораторија у Паризу или Копенхагену. Сој се добија у сувом стању, а националне лабораторије врше пасажу тог соја на Саутоновој подлози највише шест пута, а затим се у поменутим лабораторијама узима нова ампула. На тај начин је загарантована примена провереног соја BCG у свим земљама („Болести плућа”, 6. изд, 2004, аутор Д. П. и ср). Постоји општа сагласност да заштитни ефекат BCG вакцинације зависи од квалитета BCG вакцине и њеног чувања, технике примене, обухваћености предвиђене популације, могућности суперинфекција атипичним микобактеријама и епидемиолошких услова у којима се вакцинација обавља.

Заштитна вредност BCG вакцине зависи од епидемиолошког стања туберкулозе. Тамо где има туберкулозе, BCG вакцинација је прворазредна превентивна мера. Заштитни ефекат BCG вацине је у превенцији дисеминованих форми туберкулозе и ТБ менингитиса, по живот опасних облика туберкулозе одојчета и мале деце у 50–80 одсто.

У срединама с ниским индексом инфекције (високоразвијене земље) BCG вакцинација је без већег учинка и није обавезна нити потребна. Ипак, у глобалној контроли туберкулозе BCG вакцина има велики значај, јер неразвијене земље не могу да обезбеде рано откривање и лечење извора заразе. Тако је BCG вакцинација и данас битна као превентивна мера да се спречи инфекција туберкулозом.

О имунитету стеченом BCG вакцином и данас се дискутује. Вероватно је због тога контроверзна вакцина која се данас примењује у свету. Процене о њеној ефикасности су веома разнолике, од потпуног негирања њене вредности до процена да је заштитна вредност вакцине 90 процената. Ова мишљења су заснована на чињеници да BCG вакцина нема подједнаку заштитну вредност у свим деловима света, што је условљено многим чиниоцима. Њеном стандардизацијом седамдесетих година, која је овде напоменута, многе дилеме око ове вакцине су одбачене.

У току пандемије ковида 19 у свету, шта ми можемо да урадимо на пољу истраживања? Наш допринос би био уколико код свих оболелих направимо најједноставније испитивање провером да ли оболела особа има ожиљак у висини горње трећине леве подлактице величине око пет милиметара, што је сигуран знак успешне примовакцинације или тај ожиљак има на левом рамену (знак ревакцинације). Битно је регистровати да ли је особа примила вакцину или ревакцину после седамдесетих година прошлог века, од када се даје потентна вакцина.

Лекар, пулмолог, професор универзитета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa