Лето као ниједно до сада

Да ли се уопште исплати планирати овогодишњи летњи одмор? Одлазак на море, планину, у бању? Куда путовати, како се припремити и може ли летовање уз вирус корона бити опуштено, питања су која се ових дана често постављају. Вишенедељну изолацију многи су лакше издржали верујући да ће управо лето променити све, те да ће страх и бригу због непредвидивог ковида 19 заборавити већ од јуна, када се отворе границе. Међутим, ситуација је у овом тренутку знатно другачија.

Грађани Србије су пре почетка пандемије већ уплатили око пола милиона туристичких аранжмана за одморе у земљи и иностранству, које је требало реализовати до краја године. Да ли ће део њих успети да отпутује у иностранство, сада зависи искључиво од епидемиолошке ситуације.

Одмор у Србији је, за сада, једино известан, али је сигурно и то да ово лето неће личити ни на једно претходно.

Водеће туристичке земље већ најављују да ће сезона кренути средином јуна, да већ од 1. јула врата отварају и хотели, али нико до сада није понудио конкретан план на који начин би одмор могао да буде прихватљив и за туристе и за оне који пружају услугу. Да ли ће се у тим земљама од путника захтевати својеврстан здравствени „пасош” као потврда да су негативни на вирус, да ли ће се на границама спроводити брзо тестирање, колико би то путнике коштало, да ли би било гужви или шта ако би Србија из било ког разлога увела обавезан карантин за све оне који се враћају у земљу. Нико не говори ни о томе како би се спроводиле мере обавезног дистанцирања у хотелима, на плажама, базенима или како би изгледало путовање аутобусом до Грчке, рецимо.

Туризам је широм света па и у Србији претрпео огромне штете. У најбољем случају до краја године овај сектор ће у нашој земљи забележити губитак од око милијарду евра. То можда делимично може да се ублажи растом домаћег туристичког промета, због чега је и одобрено додатних 400.000 ваучера за одмор у Србији, али када је реч о броју страних туриста и девизном приливу вратили смо се на ниво од пре седам година.

Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација, каже за „Политику” да је само у прва три месеца забележен губитак од око триста милиона евра и да је тешко давати било какве прогнозе јер дугорочни планови, тврди, не могу да се праве. Планира се, објаснио је, највише седам дана унапред!

„Све зависи од тога како ће се криза даље одвијати. Ако не буде другог таласа епидемије можда и буде страних туриста. Пратимо како се понашају друге земље и јасно нам је да нема једноставног решења. Реалније је да дајемо песимистичну прогнозу о губицима него да тврдимо да ће бити пријатних изненађења”, каже Љајић и додаје да се у овом тренутку Србија прилагођава ситуацији и фокусом на домаћи туризам покушава да смањи штету.

Ако је извесно да ћемо у Србији сигурно моћи на одмор (опет у зависности од епидемиолошке ситуације) шта можемо очекивати? Најпознатији домаћи туристички центри биће такође попуњени, уз додељених 160.000 ваучера, најављених још 400.000, како ће изгледати потрага за смештајем кога већ сада нема довољно. И поскупеће вероватно, због велике тражње.

Министар Љајић каже да је ово шанса за недовољно откривене дестинације у нашој земљи које ће сада бити занимљиве туристима. Он додаје да ће бити велики притисак на најпознатија места, али да није проблем капацитета него то што има мање времена јер ће овогодишња сезона бити краћа, а туриста много више него ранијих година. Зато су, додаје, у пројекат с ваучерима за одмор у Србији укључили Београд и Нови Сад.

Најпознатији домаћи туристички центри биће попуњени, уз додељених 160.000 ваучера и најављених још 400.000 (Фото Д. Вукосављевић)

На питање шта мисли о томе да ли ће туристи из Србије и поред пандемије која је на снази путовати у иностранство, он каже да ће то бити ствар индивидуалне одлуке и да нико неће тако нешто ни бранити нити одобравати.

„Уколико неко жели да иде и поред ризика у који се упушта, не може му бити забрањено ако границе буду отворене. Све туристичке земље већ сада најављују да ће се стање нормализовати, али верујем да то чине искључиво како би покушале да спасу макар део сезоне. Лично, за свој новац никада не бих ишао било где – где бих се излагао неким ризицима и страховао. То није одмор”, истиче министар трговине.

Слично размишља и Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута. Путовања ће, сматра, зависити од услова који ће на тим дестинацијама бити постављени. Није реално да ико путује уколико се, рецимо, уведе обавезно тестирање на граници или карантин. Сеничић каже да један број агенција размишља да подели ваучере за аранжмане који су уплаћени и да затвори агенције до краја године.

„Ако ситуација буде прихватљива имамо најаве из Црне Горе и Бугарске да од средине јуна крене сезона. Имамо позиве и из Египта и Турске одакле су нам најавили да ће отворити хотеле. Али то зависи од много детаља. На првом месту од превоза, да ли ће авио-карте поскупети због најављених рестрикција, да ли ће се хотелима исплатити да раде с пола капацитета”, објашњава директор Јуте.

С друге стране, грађанима Србије је најважније какве ће прописе увести наша земља и да ли ће за све оне који буду долазили из иностранства важити обавезан карантин. У том случају, сматра Сеничић, сигурно нико не би путовао ван граница земље јер би уз одмор послодавцу морали да „испоставе” и дане обавезне изолације. Све земље које се баве туризмом већ сада су јасно дале до знања да би радо наставиле да раде. Али није искључено да ситуацију представљају бољом него што реално јесте. У Грчкој туризам учествује с 20 одсто у БДП-у. Ових дана је и Сицилија издвојила педесет милиона евра за субвенционисање смештаја и излета за туристе који изаберу ову дестинацију. Логично је да ове земље чине све да би спасле што се спасти може.

„Код нас је ово мало и питање менталитета. Летњи одмор нам углавном обавезно подразумева море, а имамо и хронични недостатак страха у ванредним околностима. Ситуација је додатно оптерећена и психолошки због изолације коју смо прошли, па мислим да ће многи управо због тога искористити прилику да отпутују. Последњу реч ипак ће имати епидемиолози”, закључује Александар Сеничић.

Здравствено осигурање не „лечи” корону

Класично путно здравствено осигурање не покрива трошкове које би грађани рецимо имали у иностранству за случај да оболе од вируса корона и неопходна им је помоћ. Како је ових дана истакнуто на сајтовима појединих осигуравајућих кућа, „све обавезе осигуравача искључене су у случајевима које су последица земљотреса или друге природне катастрофе, елементарне непогоде, епидемија и пандемија”. Наша редакција је јуче контактирала с појединим осигуравачима и на питање да ли имају у понуди неку врсту осигурања које би покрило и трошкове лечења од вируса корона рекли су да немају и да се у том смислу ништа неће мењати док је на снази пандемија.