Овце су појеле људе

Изјава министра за привреду и регионални развој Млађана Динкића да нема више куповине друштвених предузећа у процесу приватизације "прљавим" парама, спада у – давно закаснеле, самим тим и – лицемерне. Министар је, наиме, најавио да ће бити проверавано порекло капитала предузећа и пооштрени услови за квалификовање учесника у приватизационим поступцима. Изменама закона о приватизацији предложено је да у овим пословима не може да учествује неко ко је осуђиван за кривична дела или се против њега води истрага. Новина у закону је и обавеза Агенције за приватизацију да Управи за спречавање "прања новца" и Пореској управи, као и МУП-у, ако је потребно, достави податке о победнику на тендерској или аукцијској продаји друштвене фирме и затражи проверу његовог капитала. Овим изменама, поред продужења рока за окончање продаје друштвеног капитала до 31. децембра 2008, предвиђена је и заштита запослених. Она се обезбеђује одредбом да се купопродајни уговор раскида ако нови власник три месеца после куповине предузећа не уплаћује ни минималне доприносе и зараде.

Министар Динкић је рекао приликом представљања ових измена да је био изненађен што испитивање порекла новца није и раније био услов за пријаву за аукцију или учешће на тендеру. У којој је то земљи министар живео ако тек сада открива оно што је ноторна чињеница у нашем друштву. Он каже да "ако се утврди да је капитал сумњив, с његовим власником неће бити закључен купопродајни уговор, а у случају да се то касније докаже, уговор ће бити раскинут. Спречавање куповине фирми сумњивим капиталом неће бити ефикасно ако се не усвоји закон о замрзавању имовине стечене криминалом и корупцијом. Није сваки новац добар новац", рекао је Динкић констатујући да ћемо од "прљавог новца" добити "прљаву државу".

Да ли из овог става следи и закључак да је наша држава "прљава" и "искварена", јер зна се да у досадашњим приватизацијама није постављано питање порекла новца којим су куповане фирме, а многи купци су били тзв. контроверзни бизнисмени? Намеће се и сасвим логично питање – чему служи ово закаснело сазнање о "прљавом новцу" у нашој и иначе "прљавој транзицији"? Треба подсетити, с тим у вези, да су на помолу локални избори. Политичари најављују кампање, па можда и Млађан Динкић најављује своју кампању за праведну и чисту приватизацију.

С тим што се у време највећих приватизација пре неколико година није запитао колико је тада "прљавог новца" "опрано". То питање у овој форми он поставља тек после седам година. На почетку овог процеса главно политичко и идеолошко опредељење је, иначе, било да није битно порекло "првог милиона" којим се купују фирме. Сваки новац је тада био добар новац. Било је важно да операција буде што ефикаснија и бржа, а за "пацијента" се и није много марило; он је био нека врста "колатералне штете" у спровођењу неолибералног концепта приватизације. Као да се историја понављала – овце су још једном појеле људе. Сада када су приватизоване и продате све иоле вредније фирме и када су на ред дошла друштвена предузећа која су пропала и пред стечајем, министар се присетио да би било нужно да се преиспитује положај радника и поштују њихова права у фирмама које ће тек бити приватизоване. Дирљива је та брига, али шта је са десетинама хиљада људи који су остали без икаквих радних и социјалних права и прихода, у до сада приватизованим фирмама? Они су једноставно препуштени својој тегобној транзиционој судбини; а нашли су се на сметлишту историје у име "опште добробити", како то тврде неки наши неолиберални идеолози. У таквим условима министар изјављује да се морамо борити против "прљавог новца", кварења државе, за заштиту радника. За многе је то исувише закаснели апел.

Публициста