Вежбачи морају лагано да се враћају у форму

Откако је уведено ванредно стање и препоручено остајање од куће да би што више људи било заштићено од евентуалне појаве вируса, и они који су навикли на бављење физичким активностима углавном су одустали од вежбања и то оставили за време после пандемије. Смиривањем епидемиолошке ситуације они ће полако почети да се враћају свакодневним активностима, али лекари упозоравају да не крећу нагло да се баве аеробним активностима како не би дошло до повреда.

Анђела Миловановић (Фото: лична архива)

Доцент др Анђела Миловановић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, појашњава да после смањења активности узрокованих појавом вируса корона, људи морају да буду опрезни приликом поновног увођења вежбања. Требало би, каже, ослушкивати своје тело, поштовати свако замарање и приликом најобичнијег хода, а посебно још ако особа жели да вежба под оптерећењем и одређеним темпом.

̶  Морамо поштовати границе и захтеве нашег тела. Kада су у питању циљане вежбе за одређене групе мишића, најбоље је их започети без оптерећења, а онда постепено додавати оптерећење. Уколико и поред свих предузетих мера за опрезно вежбање дође до повређивања меког ткива, оно што сами можемо предузети, у кућним условима, јесте протокол који подразумева следеће: одмор, растеретити и поштедети повређени сегмент, применити релативно мировање, али уједно вежбати неповређене сегменте  ̶  истиче др Миловановић.

Уколико се особа услед наглог повратка вежбању без загревања повреди, треба урадити имобилизацију завојем, ортозом повређеног сегмента. Тада се ставља и лед, што се медицински назива криотерапија. Примена леда на повређени сегмент саветује се више пута у току дана (4-5 пута) или чешће, по око 20 минута.

̶  Kомпресија се саветује због ограничавања отока у пределу повређеног сегмента, а подразумева примену завоја. Свакако треба водити рачуна да тај притисак буде средње јачине. Повређени сегмент мора бити подигнут изнад нивоа срца како би се поспешила венска и лимфна дренажа. Ако је повреда било ког сегмента ноге у питању, треба је подићи на што више јастука. Битно је да ниво ноге буде изнад нивоа срца када смо у лежећем положају. Није довољно да ногу само подигнемо на столицу, а да ми седимо, већ се мора водити рачуна да је изнад нивоа срца  ̶  каже др Миловановић.

Уз све ово, могу се применити и одговарајући медикаменти који се користе за смањење бола и отока, на пример неки од лекова из групе нестероидних антиинфламаторних лекова, уколико не постоје контраиндикације за њихову примену. Наша саговорница наглашава да, уколико особа сматра да је повреда озбиљна и да је дошло до нарушавања интегритета коштаног система, треба да потражи медицинску помоћ.

̶  Важно је бити физички активан, али за почетак то мора да буде постепена, дозирана активност. Постепено и дозирано треба повећавати ниво оптерећења јер једино тако човек може да буде сигуран да ради праву ствар за своје тело и читав организам. Од давнина је позната улога физичке активности. Бенефити које човек има од физичке активности бројни су, не само за мишићно-скелетни систем већ и за кардиоваскуларни, респираторни, ендокринолошки, имунолошки. Практично, то утиче на читав организам. Такође, изузетан ефекат има и на психичко функционисање човека, смањује депресивност и анксиозност. Уколико појединац није физички активан, следи низ здравствених проблема са којима се суочава  ̶  објашњава др Миловановић.

И Светска здравствена организација означила је одсуство физичке активности као највећи фактор ризика за појаву болести. Сматра се да је физичка активност најзначајнија нефармаколошка мера превенције многих болести, да је најбезбеднији, најлакши, најефикаснији начин да уложимо сами нешто у своје здравље. Зато наша саговорница подсећа да не треба заборавити на једну мудру мисао Едварда Стенлија, да „ко мисли да нема времена за вежбе, тај ће пре или касније имати времена за болест”.

Без обзира на пол, године и физичку способност, требало би бити физички активан. Свакако, активност мора бити прилагођена појединцу, у складу с његовим могућностима, а пре свега општем здрављу. Светска здравствена организација препоручује да здраве одрасле особе укључе аеробне активности и тренинге снаге, и то најмање 150 минута умерене аеробне активности или 75 минута енергичне аеробне активности недељно, или подједнаку комбинацију умерене и енергичне аеробне активности. Уз то су потребне и вежбе снаге свих главних мишићних група најмање два пута недељно. Ако то преведемо на дневни ниво, то би значило да је потребно 30 минута физичке активности сваког дана. То не изискује много слободног времена како би очували или побољшали добро здравље и улагали у здраву будућност. Свакако, увек је боље радити било какву физичку активност него не радити ништа  ̶  закључила је др Миловановић.