Зашто је источна Европа боље прошла у пандемији од Запада

ЛОНДОН – Мапа раширености епидемије коронавируса у Европи јасно показује да су богате земље западне Европе претрпеле већу штету него источне чланице ЕУ, а утисак је да је најважнији разлог за то рано увођење рестриктивних мера.

Чак и најтеже погођене земље средње и источне Европе имају много нижу стопу инфицираности и смртности од коронавируса на милион становника него западноевропске земље, а по неким показатељима то је чак упадљиво, пише „Гардијан”.

Словачка, на пример, има само 1.423 случајева и 25 смртних случајева. Суседна Аустрија, коју многи сматрају успешном у сузбијању вируса, има 10 пута више заражених и 20 пута више смртних случајева, а свега трећину више становника.

На то су можда утицали разни појединачни фактори код разних земаља: нижи животни век, што значи малобројнију рањиву старију популацију, мању густину становника, мањи авио-саобраћај са Кином, нижа стопа тестирања или пак пука срећа.

Заустављању ширења вируса допринело је и ношење маски које је у Чешкој и Словачкој било обавезно још на почетку епидемије, а које је уведено у већем делу касније.

Најважнији разлог изгледа да је било рано увођење карантина и рестриктивних мера од стране скоро свих земаља региона, преноси Танјуг. Док су у Британији и другим западним европским земљама, јавни догађаји и окупљања још увек била дозвољена и друге и треће недеље марта, у централној и источној Европи, владе су виделе шта се дешава у Италији и брзо увеле рестриктивне мере.

А тој одлучности допринео је и страх у неким земљама због њихових здравствених система.

Грчка која је такође рано увела стриктне мере како не би оптеретила ионако кризом погођен здравствени систем, још једна је земља где су подаци о последицама коронавируса импресивно мали. У земљи са 11 милиона регистровано је само 2.620 случајева до данас.