Суботички бувљак на продају

Суботица – Највећа фабрика на отвореном продаје се на аукцији заказаној за 18. октобар у Новом Саду. Предузеће "Тржница", у чијем власништву је и чувени суботички Бувљак, за приватизацију је било спремно још пре годину и по дана, али је њихова аукцијска продаја оглашена тек сада. У међувремену, за разлику од других предузећа која "појефтињују" док чекају на новог власника, "Тржници" је расла цена, те је коначно утврђена на 277,2 милиона динара, односно 3,4 милиона евра.

"Тржница" је друштвено предузеће, продаје се 70 одсто капитала, а почетна аукцијска цена је 5,26 милиона динара, односно 660.000 евра. За тај новац купује се уходано "предузеће" за чије производе је сваке седмице заинтересовано најмање шест хиљада купаца, колико их у просеку сваког викенда посети Бувљак, или како се званично зове, Робну пијацу "Мали Бајмок". Бувљак се простире на преко четири хектара има 1.600 тезги, 220 локала, своју трафо-станицу, гаражу, и представља својеврсни "бренд" у свету робних пијаца. Осим Бувљака, друштвено предузеће "Тржница" располаже још са управном зградом, простором за ауто и сточну пијацу и зелену пијацу на Палићу, што све опслужује свега 45 запослених. Свеукупно, "Тржница" располаже са око 80.000 квадратних метара површине, од чега је 10.000 квадратних метара под кровом. При том, увид у књиге пословања показује да предузеће сваке године бележи раст прихода, иако готово две године није повећавало цену тезги која, примера ради, на Бувљаку кошта од 5.200 до 8.800 динара месечно.

По свим овим мерилима "Тржница", пре свега захваљујући свом "производном погону" Бувљаку, представља примамљив изазов за потенцијалне купце. Србољуб Јерковић, директор "Тржнице", каже да не располаже подацима о томе колико заинтересованих купаца је откупило њихов проспект, али од раније је познато да су Бувљак меркали многи домаћи и страни инвеститори. Тако је помињано да су заинтересована два домаћа фудбалера, док је пре неколико месеци Бувљак детаљно обишао један бизнисмен из Израела, чија компанија инвестира у земљама југоисточне Европе. У сваком случају, онај код чије се последње понуде буде чуо аукцијски чекић купиће веома специфичну робу, јер Бувљак је фирма која најбоље послује када је грађанима најгоре. Са побољшањем животног стандарда, и понуда и начин пословања на Бувљаку се мењају, али и поред тога са ове пијаце још се нико не сели и закупљено је 95 одсто тезги и локала. Од пре неколико година преко 90 одсто промета одвија се преко легално регистрованих продавница, али донедавно неприкосновени продавци робе која је недостајала у радњама, по популарним ценама, више не могу ни понудом ни ценама да држе корак са мегамаркетима. Због тога је, како процењују у управи "Тржнице", неминовна постепена промена основне делатности Бувљака. По свему судећи, Бувљак је од почетног места за продају половне робе или робе слабог квалитета са истока Европе до базара, који је деведесетих омогућио да велики део Србије преживи, прешао дуг пут који га неминовно води до – хипермаркета.