Рокенрол ода шумадијском селу Бања

Аранђеловац – Мало је места као што је подручје аранђеловачке општине којем је природа даровала три елемента – воду, камен и ваздух. Једно од таквих кутака је и село Бања на само четири километра од града, које се налази на обронцима Венчаца, ослањајући се на Опленац с погледом на Букуљу. Плодно село, у којем су живели и браћа Томислав и Андрија Бајић, спада у ретка места из којих се не бежи у град, већ се остаје на имању.

Тако је усред овог ванредног стања када је све стало, друштвене мреже преплавила песма „Село Бања”. Оду овом селу срочио је бањански унук, Игор Поповић, певач и оснивач београдске групе „Џакарта”, која је осамдесетих година прошлог века пунила концертне дворане.

„Село Бања” управо јe обрада песме „Солзбери Хил” Питера Гaбријела. Игорова верзија на познате ноте пева о једном животном циклусу. Кроз метафорe и симболики, истакао је важност повратка коренима, очувања традиције и културног наслеђа. Славећи познате топониме Опленац и Букуљу, венчачки мермер и чувену воду – познатог „књаза”, опевао је дечје враголије. Светкујући овај винарски и воћарски крај, шумадијску ракију, подсетио је и на узданицу човека овог краја.

– Песма је заснована на мојој животној причи. Желео сам да се одужим деди. За мене је Бања радост, место у којем сам заволео земљу која се обрађује и захвалан сам што је неки виши ентитет омогућио да испевам стихове о томе. Сматрам да онај ко не препознаје своје корене и прошлост, не може да гради добру будућност за своју децу – истиче Поповић, подсећајући на мисао Бране Црнчевића који је рекао: „Будимо потомци да бисмо били преци”, и да се он управо тиме и руководи.

С обзиром на новонастале околности, испоставило се да је срећан свако ко има неко парче земље ван града. Тако и Игор тврди да се неће десити идеалнији тренутак за повратак народа из града на село.

– Никада нисам могао да разумем зашто су многи отишли са села у градове када је у остатку света одувек владао тренд да људи беже из града у зеленило и природу. Ми нисмо свесни онога шта све земља може да нам пружи. Зато моја песма и не описује само село Бању, већ српско село уопште, јер је цела наша Србија као село Бања – дивно место, препуно љубави и душе. То наглашавамо и у споту који се појавио пре десетак дана и који је направљен у кућним условима, искључиво захваљујући људима добре воље и Туристичким организацијама Србије, Аранђеловца и Крагујевца, које су уступиле видео-материјал. Идеја је потекла од  Срђана Митровића Хича, који је био и главни реализатор – открива фронтмен Џакарте. Игор је већи део свог детињства проводио код деде са мајчине стране, баш у овом селу. Његов прадеда је чувени прота Јеремија Исаковић, који се у Бању доселио из Шаторње подно Рудника. Био је један од оснивача Венчачке винарске задруге 1903. године и виђенији домаћин. Трагично је пострадао 1943. године, а град му се одужио, па стари пут из Аранђеловца за Бању носи његово име. Уз деду Милоша, који је био судија, Игор је научио да воли земљу и да је обрађује. И његова тетка Светлана Исаковић, дала је допринос културном животу овог краја импулсима и смерницама за Смотру уметности „Мермер и звуци”.

Поповић је 25 година живео у Милану, бавио се неким другим пословима, али музика је увек била присутна. Пре три године се вратио у земљу и бацио се на стварање новог албума.

Бенд „Џакарта”, био је активан од 1981. до 1988. године и до данас је остао познат по чувеним и данас актуелним хитовима „Спиритус”, „Позови ме”, „Сан је јак”, „Бомба у грудима”.