Без председникове честитке за 1. мај

29. април

Искрено сам импресиониран брзим реаговањем и покретањем партијске машинерије. Само три дана пошто су по многим местима Србије грађани – без уплива опозиције – пиштаљкама и лупањем о шерпе правили „буку против диктатуре”, власт је организовала контрабуку. Чланови, навијачи и симпатизери СНС-а организовано су децибелима и бакљама исказивали подршку свом председнику скандирајући против лидера Савеза за Србију. Зар за њих није важила забрана окупљања? Хоће ли бити забране изласка на терасе? Један активиста је узвратио отвореним писмом и позвао патријарха Иринеја да он и Српска православна црква „стану на страну побуњеног народа”. Постројена у две колоне, Србија збија редове. Не слути на добро.

30. април

Београд је дезинфиковао па отворио своја 64 парка. Многи нису користили маске и рукавице, нити су поштовали препоручену дистанцу. Уочи празника предвиђао се најдужи полицијски час – 83 сата. Тако је говорио део „струке”, али забрана кретања је скраћена на 35 сати. Власт је прихватила да подгрејава илузију да је опасност прошла. „Преглед ситуације” Реја Чарлса, Стивија Вондера и Андрее Бочелија. Сваки пут кад се историја понови, цена јако скаче. Важи и за коронска времена.

1. мај

Они којима је празник намењен нису имали разлога да славе: најмање 15.000 људи у Србији због короне је изгубило посао. Трећина запослених је морала да узме годишњи одмор, боловање, плаћено или неплаћено одсуство. Око 40 одсто живи у великом страху од губитка посла, што се користи да се људи дисциплинују. Ретки су деполитизовани синдикати који штите радничка права.

Вучић је ове године упутио многе честитке. Не рачунам оне страним државницима, али списак домаћих је обиман: православни Божић, Сретење, принове министарки правде и директору канцеларије за КиМ, Дан жена, Ускрс београдском надбискупу, славу па Ускрс српском патријарху, 100 година постојања СД Раднички, Дан Војске, сина Борису Џонсону. Данас се сетио и да честита рођендан чувару гробља на Зејтинлику. То што није честитао Празник рада својеврсна је порука у време ванредног стања, када стотине хиљада запослених чине ванредне напоре у борби против пандемије. Неопростиво.

2. мај

Од како је кренула новим Путем свиле, корона је за пет месеци поробила свет брже од Хуна, ефикасније од Џингис-кана. Остварила је оно за шта су трговцима биле неопходне деценије, а морепловцима векови. Довела је на границу очаја лекаре, политичаре и економисте, али је инспирисала – брзомислеће модне креаторе. „Гучи” је још у јануару дизајнирао маску коју је на додели Гремија носила америчка певачица Били Ајлиш. „Фенди” и „Марчело Бурлон” су очас продали своје колекције за 190, односно 70 евра по комаду. Посвећеници моде добили су неочекиване асесоаре у временима кад улице личе на операционе сале. Коронашик.

3. мај

Данас је светски Дан слободе штампе. Први који медији обележавају у условима пандемије која је многима послужила као изговор да додатно ограниче њихове слободе. Медији би у трагању за чињеницама, сузбијању дезинформација и панике и разоткривању свих грешака у овим временима требало да буду један од најважнијих савезника заједничког фронта. Али нису. У Србији се политички сукоб власти и опозиције камуфлажно пребацио на терен медија. „Ђиласовци уз помоћ својих медија воде специјални рат. Пета колона вируса”, пише један политички аналитичар, стицајем прилика и кандидат за посланика СНС-а. Слободна реч не ослобађа од одговорности. Професионалци не постављају „непримерена” питања, али превише је непримерених реаговања политичара који пред новинарима откривају сопствену несигурност. Да не подсећам на оцене које се годинама понављају: тежак положај новинара и медијских радника, угрожавање слободе медија и права грађана на истинито, правовремено и свеобухватно информисање. Тако читаве године, а не само на овај дан.

4. мај

Лидери света обећали су 8,2 милијарде долара за истраживање, производњу и дистрибуцију могуће вакцине за третман ковида 19. Амерички председник био је уочљиво одсутан на скупу преко видео-линка. Није било ни Русије. Кина се на састанак који је сазвала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен укључила преко амбасадора у ЕУ. Добру вест увек има неко да квари.

5. мај

Осећању страха, неизвесности, замора или туге пандемија је додала још једну бригу: бити праћен. За само неколико месеци, без много дебате, десетине милиона власника мобилних телефона у најмање 27 земаља света стављено је на мере, често без њихове сагласности. Све због оснаживања карантина и праћења кретања заразе. Аустралија, Јужна Кореја, Сингапур, Индија,Турска, Израел... Нужно зло или дуговечни упад у сферу личне приватности? Како се српске власти тога нису сетиле? Вероватно (још) немају ту технологију.

6. мај

На првој конференцији, 11. марта, прослављени пуломолог је грађанке слао у шопинг у Италију, а председник се слатко смејао „најсмешнијем вирусу”. Четири дана касније шеф државе је саопштио да ће „оно што нас чека бити ужасно”. Не би ни једно ни друго. Данас је укинуто ванредно стање. Изгледа да смо корону преживели, остаје да преживимо наставак не мање заразне предизборне кампање.

***

СЗО саветује да заштитне маске носе само они који показују симптоме заразе и њима најближи, али евиденција показује да је око 40 одсто случајева трансмисија од људи без симптома. У више од 30 европских држава ношење маске је обавезно. Слабљење рестриктивних мера пропраћено је апелима да пажња не попусти. Зашто маске не би биле неко време обавезне и у Србији?

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa