Нови смерови у гимназијама

Другу недељу јуна обележиће пријемни испити који су услов за упис у гимназије, уметничке школе и одељења у којима садашњи осмаци намеравају да наставе образовање. Први пут мали матуранти моћи ће да конкуришу за место у два нова гимназијска смера за даровите ђаке. Један чине одељења за ученике са посебним способностима за сценске и аудио-визуелне уметности, такозвана гимназијска одељења за креативне индустрије. На републичком нивоу неће их бити више од пет, а на путу до њихових клупа обавезно је положити пријемни испит из познавања опште културе.

Друга новина су одељења за ђаке наклоњене историји и географији, којих је планирано до десет широм Србије. Осмаке наклоњене овим наукама, као улазница за овај смер, чека провера знања историје или географије. Кандидати могу да полажу један тест, али уколико одаберу да решавају оба за рангирање ће се рачунати бодови са теста на коме су остварили бољи резултат.

− Одељења за историју и географију у Београду ће добити Девета гимназија „Михаило Петровић Алас” и Пета београдска, а за сценске и аудио-визуелне уметности Филолошка. Карловачка гимназија је тражила специјализовано одељење за историју и географију и имаће га, као и сомборска „Вељко Петровић”, а највероватније и новосадска „Светозар Марковић”. Гимназијско уметничко одељење у Новом Саду имаће „Лаза Костић”. Шабачка гимназија жели и имаће одељење за сценске и аудио-визуелне уметности, као и Друга крагујевачка... − открива за „Политику” Марија Крнета, руководилац Групе за средње опште и уметничко образовање у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Од ње сазнајемо и да ће Прва крагујевачка гимназија први пут отворити специјализовано одељење за талентоване физичаре. Биће то четврта, поред три гимназије које већ имају овакво одељење у Србији, а то су: новосадска „Јован Јовановић Змај”, Земунска у Београду и „Светозар Марковић” у Нишу.

− Све те школе су у универзитетским центрима. Прва крагујевачка има подршку Природно-математичког факултета и Института за физику, и за предаваче и за кабинете. И она је практично настављач добре праксе и модела Математичке гимназије у Београду, као што је то и „Змај Јовина” у Новом Саду. Нишлије се „боре” међу собом, нису се профилисали, мада математици, физици, информатици нагињу њихове гимназије „Светозар Марковић” и „Бора Станковић”. „Стеван Сремац” је више друштвењак, тако да ће и добити одељење за историју и географију, а гимназија „Девети мај” ново спортско одељење. Тежња система јесте да се најбољи наставници и ученици из одређених предмета задрже у одређеним гимназијама које би израсле у центре изврсности за одређене науке − објашњава Крнета.

Иако кројење плана уписа у средње школе још није завршено, али је при крају, извесно је да ће квоте у гимназијама бити повећане. Спортских одељења у гимназијама биће широм Србије. До сада смо имали одељења за спортисте у престоничкој Спортској гимназији и једно у новосадској „Јован Јовановић Змај” са наставом на српском језику, али и једно у Суботици на мађарском у Гимназији за талентоване ученике „Деже Костолањи”. Од септембра спортска одељења постојаће и у Нишу, Крагујевцу, Ужицу и Новом Пазару.

Ове године планирано је мање специјализованих одељења за ђаке који су обдарени за рачунарство и информатику него лане када их је у понуди било у 53 школе, али су формирана у 46 кућа знања.

− Од ИТ смера одустаће неке школе које годинама желе, али не успевају да попуне квоту, као Гимназија „Душан Васиљев” у Кикинди, која већ трећу годину не може да упише одељење. Слично је и у Средњој школи у Брусу, којој ће вероватно бити омогућено да поново проба да формира ИТ одељење. Реч је о школама у мањим местима које су информатичким смером за гимназијалце покушале да задрже децу а држава је омогућила усавршавање наставника да би могли да предају талентима, али због тога што не успевају да упишу ученике, ове године неће добити ИТ одељење. Али, неке нове школе добиће шансу. На пример Дванаеста и Тринаеста београдска гимназија, које до сада нису имале специјализована одељења имаће смер за даровите за рачунарство и информатику − указује Крнета.

Очекује се веће интересовање осмака за одељења за биологију и хемију, која су прошле године уведена и попуњена у пет гимназија: Петој и Осмој београдској, новосадској „Ј. Ј. Змај”, нишкој „Б. Станковић” и Првој крагујевачкој.

Недељу пријемних испита отвориће балетске школе 7. јуна, а све провере знања и склоности кандидата за место у школама и одељењима за даровите биће завршене до 14. јуна, према плану просветног врха који смо добили на увид.

Пријемни под маскама

Пријемни испити организују се у 105 средњих школа, од укупно око 550 у Србији, како каже Марија Крнета. У време провере знања без које се не могу уписати одељења за обдарене школе у учионицама или испитним салама може бити до десет кандидата. Директори и дежурни наставници сукцесивно ће уводити ученике у учионице.

Званично пријављивање

Званично пријављивање ученика за полагање пријемног испита за упис у средње школе биће централизовано онлајн, од 18. до 21. маја. Ђаци који су се пријавили почетком априла, исказали су жељу да полажу тест за одређени смер, а сада ће бити потребно и да прецизирају у којој школи ће да га полажу, јер онлајн није могло. Они који се до сада нису пријавили, а желели би да полажу пријемни, могу да искористе ову прилику да то и ураде.