Етиопљанин против короне

Лејди Гага каже да је шеф Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејeсус „истински суперстар” јер предводи свет у борби против опасног вируса, мада се њен председник не би сложио с том оценом. Америчка певачица је недавно с „Ролингстонсима” и Тејлор Свифт на виртуелном концерту прикупила сто тридесет милиона долара за СЗО, мало пошто је Вашингтон заврнуо славину која је пунила 14 одсто буџета агенције УН за здравље. Администрација Доналда Трампа оптужује СЗО да је дозволио Кини да прикрије размере епидемије када се прво појавила у Вухану, услед чега је прерасла у пандемију, паралишући читав свет.

Многи у свету хвале доктора Тедроса (55) да је визионар у домену јавног здравља, мудри дипломата који управља овом ситуацијом најбоље што може. Док предводи глобални одговор на пандемију у време растућег национализма и промена у светском поретку, он само моли да се вирус не политизује. Подсећа да је глобална здравствена криза проглашена 30. јануара, када ван Кине није било ниједне жртве: „Требало је да свет тада слуша СЗО. Ми никог не можемо да натерамо, само дајемо савете на основу науке и чињеница.”

Етиопски политичар, отац петоро деце, студирао је инфективне болести у Великој Британији а докторирао јавно здравље. Често помиње трагедију из детињства као мотивацију за посао којим се бави. Када је имао седам година млађи брат му је умро од непознате болести која би у некој богатијој земљи вероватно била откривена и излечена. Изабран је за директора СЗО 2017. као први Африканац на тој функцији. Критичари су тада подсетили да је у време док је био министар здравља Етиопије од 2005. до 2012. заташкавао епидемије колере да не би кварио репутацију земље у чији се здравствени систем слило много донација из САД, Британије и фондације Била и Мелинде Гејтс. Тврдили су да је, не успевши да обузда заразу, тражио да се болест заведе као „акутна водена дијареја”.

Када је изабран, у Женеви су протестовале две највеће етиопске етничке групе Амхара и Оромо, најтеже погођене колером. Он иначе припада мањини Тиграј, која чини само шест одсто становништва али деценијама доминира у политици. Активисти за људска права замерили су му и то што је као министар спољних послова од 2012. до 2016. био део ауторитарног режима који је вршио тортуру над политичким противницима и затварао новинаре.

Превагнули су неспорни успеси у области здравства: преображај основне здравствене заштите која је обезбедила бољу негу трудницама и зараженима ХИВ-ом, туберкулозом и маларијом; на хиљаде нових установа и новозапослених здравствених радника; први систем здравственог осигурања у Етиопији... Упркос снажном противљењу православне цркве, изгурао је закон о абортусу који је и данас један од либералнијих у Африци.

За шефа дипломатије је постављен исте године када је у Адис Абеби отворен велелепни торањ седишта Афричке уније, донација Кине. Критичари кажу да је плански именован као „кинески играч” и да је наредних година с Пекингом уговарао важне пројекте. Сматра се да је подршка Кине пресудила да победи Британца Дејвида Набара и постане директор СЗО, мада су тада први пут гласале све чланице УН, што му је обезбедило гласове мноштва афричких земаља. У кампањи је обећао да ће побољшати одговор на епидемије након катастрофалне заразе еболом у западној Африци 2014, на коју СЗО предвођена Маргарет Чан није благовремено реаговала. Кажу да је новоуспостављени систем заслужан за то што је недавно сузбијена хеморагична грозница у ДР Конгу, али је тај успех остао у сенци короне.