Кармен између два света

Француска опера чија се радња дешава у Шпанији, а коју ће словеначки уметници извести у Србији представља одличан пример за европску годину интеркултуралног дијалога током које је Словенија председавала Европском унијом, изјавио је Жозеп Љоверас, амбасадор делегације Европске комисије у Београду, поводом вечерашњег гостовања Словеначког народног гледалишча из Марибора са опером „Кармен” на сцени „Сава центра”, са почетком у 20 сати.

Бизеовом опером дириговаће Американка словеначког порекла Карен Каменшек, а поред две стотине учесника, улогу младог војника Дон Хозеа тумачиће Јанез Лотрич из Словеније, док ће се у улози фаталне Кармен представити Рита-Луција Шнајдер из Аустрије.

У разговору за наш лист, Рита-Луција Шнајдер објашњава да акценат новеле а, на којој је базирана ова Бизеова опера, није толико на женском карактеру колико на Дон Хозеу, његовим емоцијама, љубомори, погледу на живот…

– У овој продукцији смо се трудили да одредимо где Циганка Кармен, заправо, припада: свет у којем је рођена не осећа више као свој, хоће више од живота, а превише је интелигентна да би се задовољила оним што има. Познанством са Дон Хозеом улазница је за ту вишу класу. Међутим, и то ново друштву страно је Кармен, која се стално налази између ова два света. Једино што има јесте слобода, а слобода увек подразумева да имаш снагу да будеш сам. У свом дубоком и исконском значењу слобода се односи на усамљеност, каже Рита-Луција Шнајдер за „Политику” док прича како Кармен завршава живот на рукама човека који је воли, али је из љубоморе и убија...

О томе како објашњава магију надалеко популарне Бизеове музике, гошћа из Аустрије прича:

– Поједина оперска дела су генијална а „Кармен” је једно од њих. Савршени либрето може бити само такав: ничег превише, ничег премало, и то је то. Међутим, припрема главне женске улоге у Бизеовој опери за сваки мецосопран веома је захтевна. Ова врста музичке литературе захтева одређено певачко искуство јер треба „преживети” три сата на сцени, и по мом мишљењу, ову улога не треба певати исувише рано у каријери.

Иако примећује да сама није типична ватрена црнка какву публика очекују кад се спомене Кармен, наша саговорница признаје да више ужива у страсним и темпераментним ролама.

– Пре него изађем на сцену као Кармен, увек осећам неку ватру. Некако ми је топлије и вруће око срца и са радошћу кажем екипи: „Људи, хајде да урадимо посао!” Мој темперамент, иначе, захтева да нешто мора да се деси на сцени. Нисам тиха, фина и повучена дама, и не мислим да морате да будете мртви озбиљни да бисте били квалитетни већ можете и да се смејете, забавите, уживате, прича Аустријанка и додаје:

– Свој посао доживљавам као неку врсту терапије. Сваки пут откривате део своје личности док покушавате да разумете други карактер, друго биће. Осећате како вас туђе мисли мењају, колико далеко можете да идете у својој имагинацији која се неће остварити у правом животу. Тај део се односи на глуму, а певање дође као својеврсни лек; а и те удружене вибрације на сцени мене опуштају, као јога. Ако имате среће, можда ћете два-три пута годишње доживети тренутак да себи кажете: „Боже, ово је права ствар!”, каже Рита-Луција Шнајдер. 

Гошћа из Аустрије посебно је поносна на улоге у „Риголету”, „Хофмановим причама”, „Кавалерији рустикани”, а прижељкује Равела, Дебисија, Моцарта. За кључ успеха бира стрпљење и љубав према свом послу; и, никада не заборавља трновити професионални пут у протеклим годинама. Са братом пијанистом Питером Шнајдером на концертима у Аустрији често изводи шансоне Едит Пјаф, оперете, музику за своју душу…