Литл Ричард великог рокерског срца

„Пошаљи ми мало љубави” (Send me some lovin’) певао је Ричард Вејн Пениман, познатији као Литл Ричард (5. децембар 1932 – 9. мај 2020), пионир, а како су многи тврдили и краљ рокенрола. Те речи би могле бити мото његове вртоглаве каријере и живота који се управо окончао прекјуче 9. маја, у његовој 88. години, како је јавности потврдио син ове музичке звезде.

После много животних искушења и озбиљних болести, можданог и срчаног удара, ипак на крају остају незаборавни хитови овог пионира рокенрола са обе стране Атлантика попут „Tutti Frutti”, „Long Tall Sally”, „Rip it up”, „The Girl Can’t help it”, „Lucille”, „Good Golly”.

Публику је привукао својим пуним, моћним гласом још као тинејџер четрдесетих година прошлог века, а бавио се и компоновањем и глумом. Потицао је из свештеничке породице и његове велике дилеме и животне кризе проистицале су из потребе да се окрене вери, док га је таленат водио ка рокенролу који је са собом носио бројне пороке. Било је тешко у младости помирити таква два животна избора. Таленат за музику је показао у детињству, у адолесценцији је привукао пажњу музичких дискографских кућа, а од 1955. до 1957. је снимио низ већ поменутих великих хитова.

Каријеру је више пута прекидао и посвећивао се хришћанству. У тим фазама је певао госпел и говорио да је „рок велико зло”. Међутим, када се развео 1962.  вратио се рокенролу и сцени, експериментишући поново с алкохолом, дрогама и сексуалном оријентацијом. Пошто није могуће тако живети на дуге стазе, године 1977. се поново враћа хришћанству. Био је прешао педесету када је мајци на самрти обећао да ће живети у духу хришћанске вере. Чинило се да је у старим данима успевао да своје уметничке афинитете уклопи са својим религиозним опредељењима.

Бог је Бог, а посао је посао, рекао је у једном интервјуу  када је имао 57 година, додајући да је позорница његов живот и да ужива у свом послу. Једном приликом је рекао да му људи говоре да изгледа веома младолико и питали га како му то успева.

„Бог је био добар према мени и подарио ми дуговечност“, рекао је и додао да је тражио од бога да га чува и да га води.

 У позним годинама у једном од интервјуа говорио је о свом животу с много жара, седео је у инвалидским колицима, носио је сако и ципеле са шљокицама, а коса му је била зализана бриљантином. У његовом понашању видело се да је део рокерске звездане прашине и даље био на његовим смерним раменима.