Оштећена скулптура Херкуланке предата рестаураторима

Римску скулптуру жене, стару око 17 векова, коју су пре неколико дана непознати вандали оборили и оштетили у лапидаријуму Великог барутног магацина на Београдској тврђави прегледали су конзерватори Народног музеја. Изломљена је на неколико места, али је питање да ли постоји још напрслина невидљивих голим оком. Мермерна скулптура увијена је у специјални целофан и спремна за детаљан конзерваторско-рестаураторски преглед. Рестауратори ће, највероватније, успети да јој врате пређашњи изглед, али је сигурно да она после овакве штете никада неће бити иста.

Ова статуа жене у богатој, дугој, драпираној одећи, такозваном хитону, и са огртачем (химатион) који се носио преко руке и главе пронађена је на Калемегдану код Војног музеја и претпоставља се да потиче с краја другог и почетка трећег века. Вероватно је дело неког локалног уметника који је желео да прикаже неку од становница Сингидунума. У Барутном магацину налази се од изложбе коју је 2012. године ту организовао Народни музеј. Изграђена је од мермера и са постољем је тешка више стотина килограма па се поставља питање на који начин су је вандали оборили. Једна од незваничних варијанти је да су, изгледа, за то искористили мини еко-возило које се налазило у том простору.

Да ли су вандали имали намеру да баш униште фигуру то је непознаница, али да су се „потрудили” да уђу у Барутану, то је већ ван сваке сумње. У томе их нису спречили ни ланци, ни катанци, ни закључана гвоздена врата на Барутани, а ни бедем висок око седам метара који се налази изнад овог објекта. Претпоставља се да су они у двориште Барутане ушли управо преко бедема, да су успели да скоче или се спусте до металних контејнера смештених уза зид и да се тако дочепају дворишта. А онда су се, опет се претпоставља, попели уз неколико метара висок зид до прозора, ту развалили решетке и ушли унутра. Без обзира на то шта ће да утврди полицијска истрага на који начин су ово недело извршили, вандали су нанели немерљиву штету овом културном благу које Београд и Србија имају.

У Збирци римског царског периода Народног музеја има још пет скулптура овог типа и називају се Мале и Велике Херкуланке. „Сестра” ове изломљене статуте налази се у сталној поставци Народног музеја и она је сачувана у целини. Нађена је такође у делу римског Београда – Сингидунума.

– Херкуланке су почасне скулптуре становница Рима постављане у јавном простору. Представљале су одређене особе међу којима је било и оних највишег ранга. Сматра се да је овај вид израде скулптура зачет још у време императора Августа и да је део традиције коју су Римљани преузели од Грка, али додајући нешто своје. Међу онима које су сачуване у оквиру светске баштине су три статуе нађене у 18. веку у римском Херкулануму који је као и Помпеја био затрпан после ерупције Везува. По Херкулануму су добиле и име. Те три статуе датирају из 41. године ове ере, из доба цара Клаудија. Касније се овај вид израде скулптура раширио по целом Римском царству и стигао је и до наших крајева. Али не може се рећи да су ове скулптуре рађене серијски. Форма и позе су им биле сличне, али су постојале индивидуалне разлике у изразу лица. На овај начин биле су приказиване жене различитих доба, од млађих до старијих, али свакако су то биле по нечему значајне жене – објашњава Дејана Ратковић, кустоскиња Збирке римског царског периода у Народном музеју. Она истиче да су ове статуе у римском периоду биле прве изложене скулптуре жена у јавном простору. У оквиру Римског царства биле су веома популарне и велики број њих пронађен је не само у Италији, већ и другим римским провинцијама.

Седамдесет експоната у Барутном магацину

У Барутном магацину на Београдској тврђави, укопаном у такозваној Дунавској падини, налази се око седамдесет експоната. У првој сали магацина налази се поставка римских камених споменика, стела, саркофага и жртвеника који су годинама прикупљани и доношени са многобројних налазишта Београда, Космаја и Костолца. Сви су из римског периода и то од првог до четвртог века. Вандали, срећом, осим Херкуланке више ништа нису оштетили.

Барутни магацин настао је у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала само две године, од 1718. до 1720. године, а циљ је био да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине средином 18. века изграђен је изузетно јак заштитни бедем.