Викендом млади проведу шест сати на интернету

Пре него што је вирус корона готово целу планету ставио у социјални карантин и интернет промовисао у најсигурнији прозор у свет, већ је постојао проблем са претераним седењем испред компјутера. Пандемија је ђаке принудила да прате наставу од куће, тако да је просечно дете школског узраста у Србији почело да проводи три сата дневно на интернету, док викендом удвостручи време које проводи у виртуелном свету па то буде шест-седам сати. Истраживање „Деца Европе на интернету 2020“ у коме су учествовале 33 земље Старог континента, такође је показало да је Србија земља са највећим процентом деце која користе друштвене мреже пре прописаног узраста од 13 година – готово половина наших малишана од од девет до 11 година има профил на „Фејсбуку” или „Инстаграму”.

Међутим, иако већина млађарије користи интернет свакодневно, истраживачи су приметили да чак две трећине деце и младих никада не користи интернет у  креативне сврхе, као што је дељење садржаја попут музике или видеа који су сами креирали. Наши ученици интернет користе углавном за забаву односно гледање видео-клипова и слушање музике, комуникацију са пријатељима, играње видео игрица и друштвене мреже. Интернет за школске задатке никада или готово никада није користило 40 одсто ученика, а чак 88 одсто њих признаје да интернет никада нису користили да би се прикључили некој кампањи или потписали онлајн петицију.

Истражујући негативне последице употребе интернете, аутори студије „Деца Европе на интернету 2020“ дошли су до закључка да приближно трећина испитаника има проблеме због количине времена које проводи на нету или улази у сукобе са пријатељима или породицом због зависности од интернета. Сваки четврти ученик упознао је уживо особу коју је упознао на друштвеним мрежама, а родитељи у Србији ретко користе техничке мере заштите односно родитељску контролу у циљу осигирања безбедности деце на интернету – мање од петине испитаних ученика изјавило је да их родитељи надзиру у дигиталном свету. Ово је статистика са којом смо ушли у епидемију короне, која је „закључала“ у куће велики део човечанства и принудила га да са светом око себе комуницира искључиво преко интернета, а на питање да ли ће пораст зависника од интернета бити „колатерална штета“ пандемије короне, психолог Ана Марковић из Института за дигиталне комуникације каже да 44 одсто особа на планети показује неки облик зависности од интернета, али додаје да сада једноставно није моменат за „лечење“ јер нам је цео живот везан за компјутере и мобилне телефоне.

– Светска здравствена организација је пре две године сврстала зависност од интернета и видео игрица у међународну класификацију болести, што у преводу значи да је значајан број особа у пандемију короне ушао са развијеном зависношћу од дигиталних технологија. Сада сви много више користе интернет и друштвене мреже, али се сврха коришћења мало променила. Велики број особа ради посао од куће, деца прате наставу онлајн, а потом раде и задатке преко компјутера, а кафу са пријатељима је могуће „попити“ само преко „зум платформе“. Другим речима, све наше активности које пре два месеца нису биле везане у толикој мери за интернет, постале су апсолутно и потпуно везане за њега. Свима је постало нормално да по 12 сати дневно буду у онлајн свету и постали смо толерантнији на ту прекомерну количину времена које проводимо на мрежи, јер једноставно немамо много опција нити много избора – истиче наша саговорница.