Приватна обданишта постала политички полигон

Крагујевац – Док је било пара – волели су се, кад је пара нестало – почели су да се оптужују. То је, укратко, прича о односу градоначелника Радомира Николића и власника крагујевачких приватних обданишта. Као у неком љубавном роману са несрећним крајем.

Пре пандемије вируса корона, све је било у реду: град је издашно помагао рад приватних вртића у којима је било места за сву децу, родитељи су били задовољни, јер су решили велики проблем, а власници су имали добре приходе и задовољно трљали руке.

Према Николићевим речима, град је годишње издвајао два милиона евра за суфинансирање боравка деце у приватним предшколским установама, па су родитељи, баш као и у државним вртићима, плаћали само 20 одсто економске цене која износи нешто више од 17.000 динара.

Проблем је настао са увођењем ванредног стања, а искомпликовао се по отварању обданишта у која сада, према препоруци Владе Србије и кризног штаба, могу да буду смештена само она деца чија оба родитеља доставе потврду да су поново почела да раде.

Такве деце је мало кажу у крагујевачком Удружењу приватних предшколских установа – свега петина од око 2. 000 малишана који су већ уписани. Подразумева се и да деца треба да буду здрава, а сви вртићи морају да буду прописно дезинфиковани и да поштују све мере заштите од заразе, што изискује додатне трошкове.

Позивајући се на потписане уговоре са градом, поменуто удружење је алармирало јавност, наводећи да ће у новоносталим околностима, са далеко мањим приходима и куд и камо мањим средствима која даје град – приватни вртићи поднети највећи терет кризе.

„Свој допринос превазилажењу тешке ситуације дали смо тиме што смо имали разумевања за овакву одлуку власти у време ванредног стања, што смо очували радна места и исплаћивали зараде за близу 400 запослених, а сада ћемо самостално поднети трошак за обезбеђивање свих неопходних хигијенских услова за очување здравља деце и запослених.”

У протестном писму јавности, власници приватних предшколских установа су навели и да је Крагујевац једина локална самоуправа која је обуставила суфинансирање, али и да градоначелник, упркос позивима, није желео да разговара са њима.

Крагујевачка опозиција као да је једва чекала овај тренутак, па је синхронизовано кренула у напад на градоначелника Николића и напредњачку власт, издајући готово истоветна саопштења, чије основно питање парафразирамо: „Па зар ви хоћете да се борите за нашу децу тако што ћете да уништитe њихове родитеље и наудите приватним вртићима који су вам помогли кад није било довољно места у градским обдаништима!?”

Са оваквом душебрижничком поруком у различитим варијантама огласили су се Заједно за Шумадију, Демократска странка, Странке слободе и правде (ССП) и организација „300 Крагујевчана”.

Демократе у саопштењу, између осталог, наводе: „То да су за представнике СНС-а уговори, закони и прописи небитни, уверили смо се безброј пута за ових осам година.” „Уместо да размишљамо о отварању нових вртића у деловима града где за тим постоји потреба, долазимо у ситуацију да се боримо за опстанак постојећих”, кажу у организацији „300 Крагујевчана”. Из ССП-а додају: „Сматрамо да град не сме да губи из вида да ће укидање субвенција довести до масовног исписивања деце из вртића, што ће опет за последицу имати отпуштање великог броја радника који су запослени у вртићима.”

Ако се, међутим, погледају градске финансије, које је корона очерупала, ствар је крајње једноставна, да не кажемо проста: у буџету нема пара, јер је држава ослободила послодавце плаћање пореза на зараде, а то је основни приход свих локалних самоуправа у Србији. Крагујевац на тај учини убира чак 70 одсто својих прихода.

Осим што је скресала буџетска средства за суфинансирање приватних вртића, крагујевачка власт је због короне морала да стопира и неколико важних инфраструктурних послова. То довољно говори о тежини економске ситуације, коју према речима градоначелника Николића, опозиција користи за „ударање шамара” у предизборној кампањи.

„Идеја о оснивању приватних вртића је била моја, а власници су дошли до сигурног и уносног посла. Улагања су им се исплатила за годину дана, а сада сви они желе да парама града и Крагујевчана сачувају своја приватна предузећа. Сви су они, махом, везани за једну опозициону политичку партију, која ову ситуацију користи да удари шамар власти у предизборној кампањи. Пошто изврћу истину, сада ће сви они, под изговором да Радомир не да паре, тражити паре од родитеља, а град нема законског основа да плаћа за родитеље чија деца не иду у обданишта”, изјавио је градоначелник Николић на Телевизији „Крагујевац”, позивајући власнике приватних вртића да се обрате банкама ако им недостаје новац за текућу ликвидност.