Гвантанамо спрема лавину жалби

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13. јуна – Америчке власти могле би да буду суочене с лавином жалби заточеника њиховог злогласног затвора у војној бази Гвантанамо (на Куби). Ситуација личи на велеобрт – да осумњичени за тероризам узврате оптужбама да су су их ухапситељи нелегално лишили слободе.

Ново стање произлази из јучерашње одлуке овдашњег Врховног суда којим је оспорена стратегија администрације Џорџа Буша према ратним заробљеницима, којом је у поменутом карипском казамату створен „паралелни систем без преседана”, како је данас оценио „Вашингтон пост”. Судије су, односом гласова 5:4, поручиле влади да нема право да гвантанамске притворенике држи изван америчких норми и да их, практично „бесконачно”, држи у ћелијама – а да их ни за шта конкретно не оптужи.

С турнеје по Европи Буш је поручио да ће се повиновати судској одлуци иако се с њом не слаже. Портпарол Беле куће Тони Фрато је истовремено, као и његов шеф, потенцирао детаљ да је суд био „подељен”, али је појачао приступ речима како „нема сумње” да је поменуто решење „оштетило нашу способност да заштитимо земљу”.

Распламсала се полемика. Активисти за људска права, браниоци заточеника, као и републиканској Белој кући опозициона демократска парламентарна већина, поздрављају одлуку суда као још један доказ „промашености” Бушове политике, чији је рејтинг, и иначе, спао на врло ниске гране. Симпатизери владајућих метода истичу, међутим, да је Врховни суд присвојио” надлежности извршне и законодавне власти, као и да би применом његовог решења „могле да буду ослобођене врло опасне особе”.

Ко је и колико опасан, није прецизирано ни шест година после слања у Гвантанамо више стотина осумњичених да су чланови Ал Каиде и талибана и борци „ван закона”. Тамо их је, наводи се, још 270 (око сто су из Јемена) од којих је половина, по вашингтонској администрацији, сувише опасна да би била ослобођена, иако досад није нашла довољно доказа за то.

И – шта сад? Наслућује се – продужени процес преиспитивања у законодавној и извршној власти, које су сада махом обузете предизборним ангажманима.

У сукобу су – принципи. Слободе и безбедности.

С једне стране, тврди се да су потребни ванредни поступци како би се држава одбранила од репризе атентата какви су 11. септембра 2001. године изведени отетим путничким авионима. С друге, куцнуо је час да се Америка из стања ванредних мера врати стандардима свог редовног поретка.   

По свему судећи, констатује престонични лист, недоумице би могле да се протегну и да се испоставе као изазов новом председнику који на дужност треба да ступи крајем првог месеца следеће године. Фаворити за ту функцију – демократа Барак Обама и републиканац Џон Мекејн – испољили су дозу уздржаности у реаговању на одлуку Врховног суда. Обојица обећавају, иначе, да ће – ако се домогну председничке дужности – „затворити Гвантанамо”, чији је режим мимо међународних и домаћих норми, и по локалном и по глобалном истраженом мишљењу – знатно смањио престиж Америке.