Малинари поглед упиру ка држави

Ариље – Шта ће у овим неповољним приликама и неизвесној сезони бити с малином, српским „црвеним златом” увек траженим у свету? Какав јој род предстоји и како га обрати, колика ће бити откупна цена? На ова питања малинари ариљског и ивањичког краја, водећег малиногорја Србије, траже одговор док ових дана вредно раде у својим малињацима. Погледе упиру ка држави која најављује иницијативе, а нада је предстојећи састанак у Београду о судбини малине.

– Тај састанак радне групе најављен је за петак у подне. Учествују представници министарстава пољопривреде и трговине, коморе, институција и асоцијација укључених у ову делатност, долазимо и ми представници малинара. Да видимо шта ће бити с малином у овој и наредним сезонама, с њеним приносом, ценом, значајем као стратешког производа – казује за наш лист председник ариљског Удружења малинара „Виламет спас” Драган Богдановић док ради у свом малињаку у Трешњевици.

Посла у олисталим засадима сада има свакодневно (чупање заперака, заштита малине од болести), ради се ту породично. Пребродило се некако ванредно стање са ограничењима, већина је уз дозволе за кретање ипак успела да како-тако припреми малињаке, па је сада циљ стићи на лето до плодова „црвеног злата”. Али прогнозе овогодишњег рода ни у ариљском крају, где је око 2.000 хектара под малињацима, нису оптимистичне.

– Уз све што смо прегрмели и малина се уклопила у лошу ситуацију, поклекла је и она у ванредном стању. Слабо понела, можда је измрзла, кратки су изданци, што најављује њен слабији род. Процењујемо да би брање могло да почне за око 40 дана, крајем јуна. А и то је неизвесно, јер нам берачи долазе са стране, видећемо да ли ће због епидемије моћи да дођу, да ли ће их имати довољно. Ни са откупном ценом још не знамо шта ће бити, радна група је проценила да произвођачка цена коштања за род од осам тона по хектару износи 140 динара, а на то ће се ваљда додати нешто и за основну зараду. Зато нам је важан предстојећи састанак у Београду – истиче Богдановић.

Овом састанку ће присуствовати и Добривоје Радовић из Прилика код Ивањице, председник Асоцијације малинара Србије. Он је такође малинар, има прилично посла око свог засада.

– У малињацима се за сада све одрађује породичнo не само малина него и друге културе. Тешко је за овај рад наћи неког и кад добро платите, вирус постоји, људи су и даље на опрезу – изјавио је за ивањичке медије Радовић, па као тешко решив проблем истакао бербу овог воћа:

– Не знамо шта ће бити са бербом, кога довести и одакле, како обрати малину, да ли је берач заражен или није. До сада су нам брали претежно радници са југа Србије, по 25-30 радника доводим кад је берба. Али од једног могу да се заразе остали, па и породица код које се бере, а онда изолација и цео посао стоји.

На основу садашњег стања Радовић процењује да би род малине могао бити за 20 одсто мањи од прошлогодишњег. Очекује да радна група донесе став према јединственој дугорочној цени малине, да произвођачи знају шта их чека и да не раде више напамет, у неизвесности, као претходних година.

–  Министарство пољопривреде је ово сагледало, прихватили су наше предлоге и мислим да би таква одлука могла да буде извесна. Очекујемо да цена малине не буде испод 200 динара не само ове него и наредних година. Реално би толико требало да се плати, да то буде дугорочно, да знамо шта даље с овом производњом. Потражња за малином је велика и на европском и на светском тржишту, а понуда је мала. У Чилеу је производња пала за 50 одсто, у Пољској од 30 до 50 одсто. Тек ће се видети колико је пандемија утицала на пласман и цену у свету – изјавио је Добривоје Радовић ипак уверен да ће овај стратешки производ Србије наћи пут до крајњих купаца, уз економску исплативост за све у ланцу производње и пласмана.