Зашто је Монтреал епицентар заразе ковида-19

МОНТРЕАЛ – Монтреал је у средишту корона кризе у Канади, а покрајина Квебек је седмо најсмртоносније место на свету по броју дневних смртних случајева, преноси Гардијан.

Монтреал, град који туристички водичи проглашавају „Европом Северне Америке” због своје богате културе и начина живота, епицентар је епидемије ковид-19 у Канади. Од 70.000 заражених и 5.000 мртвих у читавом Квебеку, у овом граду од два милиона људи има 20.000 заражених и више од 2.000 смрти, или око 64 одсто укупног броја умрлих у целој провинцији.

Град се у великој мери придржавао наредби за боравак код куће. Зашто се онда толико људи разбољева и умире?

Многи заражени коронавирусом су људи који већ доживљавају системску неједнакост, сиромаштво и дискриминацију, што отвара питања која су постојала много пре вируса и која су сада још видљивија.

Прво, реч је о старим људима. Монтреалска „Газета” открила је да је локални јавни старачки дом прикрио смрт 31 особе старије животне доби. Многи од њих су умрли након што је већина особља напустила установу, а последње дане провели су без воде, хране и чистих пелена.

Подаци покрајине Квебек показују да је око 82 одсто умрлих живело у домовима за старе. Од укупно 2.003 мртвих у Монтреалу, 74 одсто њих је било старије од 80 година, а 97 одсто старије од 60 година, преноси Танјуг.

Други део монтреалске приче о ковиду-19 прича је о емигрантима, становницима насеља Северни Монтреал, једном од најсиромашнијих насеља у целој Канади, где живе бројни тражитељи азила. Половина становника овог насеља су припадници видљиве мањине, а 42 одсто су имигранти. Многи од њих сада раде без држављанства, у старачким домаћинствима, а онда се враћају кућама, у пренатрпане станове које деле са пријатељима и породицом.

Сваки пети заражени становник Монтреала је здравствени радник, а од којих ниједан не прима накнаду за опасност. У насељу Северни Монтреал заражено је 23 одсто људи, тврди активиста заједнице Вил Проспер.

„Људи које смо не тако давно желели да избацимо, сада се брину о нама”, каже Проспер.

Слично је и у другим областима Монтреала тешко погођеним епидемијом: ниска примања, велике заједнице имиграната, много обојених људи, становање лошег квалитета.

Нарџес Мустафа, активисткиња и председница организације за оснаживање младих „Худсток”, наводи дугачак списак разлога због којих је ковид-19 тако дубоко погодио ову четврт: недостатак здравствених услуга, неадекватан транзитни приступ, људи који живе у пренасељеним становима, лоши односи с полицијом…

Такође, 42 одсто популације чине породице са једним родитељем, што додатно компликује бригу о деци. Недостатак приступа интернету отежава добијање државне помоћи и информација које се дистрибуирају готово искључиво овим путем.

„Могућност за социјалну дистанцу је привилегија. Тешко је применити та правила у Северном Монтреалу”, каже она.