Словеначки страх од Мишковића

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 13. јуна – „Српски тајкун нашао пут до посла у Словенији”, наслов је блока вести коју је ТВ Словенија лансирала ни 24 сата пошто је објављено да је „српска Делта” у Љубљани, у присуству градоначелника Зорана Јанковића и Мирослава Мишковића, потписала предуговор за градњу највећег тржног центра у Словенији, у склопу љубљанског спортског парка „Стожице”. РТВ Словенија подсећа публику „ко је Мирослав Мишковић” напоменом да се иза „српског Делта Холдинга – чији део је фирма Делта Реал Естате која ће градити шопинг мол у Стожицама – скрива један од најбогатијих Срба, тежак више од милијарде долара”.

Тако је у љубљанским медијима већ сутрадан по Мишковићевом одласку из Словеније, у маниру протеклих хајки на помињање „продора” српског капитала у Словенију, проблематизован тек склопљени бизнис за градњу објекта у Стожицама. ТВ Словенија је публици уз комплетан Мишковићев си-ви, од колевке преко ђачког доба до Србина тајкуна, описала његово царство као, пре свега, успешно повезано са режимом Слободана Милошевића”.

„Његова империја раширила је своје пипке по Украјини, Бугарској, Румунији, Албанији, БиХ, Црној Гори, а после пропасти сарадње са ,Меркатором’ који је (безуспешно) пробао да преузме, ето Делте сада у Словенији”, упозорава ТВ Словенија, уз опис „Мишковићевих тајних веза са Милошевићем” и умећа да је „увек у тесним односима са највишим политичарима”, због чега је и „данас трећи најутицајнији човек у држави (Србији), одмах иза Коштунице и Тадића”. Ни специјализоване „Финанце” нису пропустиле да „окрзну” Мишковића, па уз наслов „Јанковић и Мишковић сад и званично партнери”, подсећају да су они дуго ковали планове о повезивању, а успело им је тек кад се Јанковић нашао на месту првог човека Љубљане. Ту је и информација да су ручали, после потписивања (пред)уговора о градњи „Стожица”, у престижној кафани „Ас”, у језгру Љубљане, заједно са председником управе „Нове Љубљанске банке” (НЛБ) Марјаном Крамаром. Треба знати да НЛБ последњих месеци гадно кубури са докапитализацијом (која је, како је речено, нужна јер у супротном нису сигурни ни штедни улози у НЛБ); пропао је план да докапитализацију изврше парадне државне фирме, а ни интересовање грађанства да купи расположиве акције није било задовољавајуће.

(/slika2)Мишковић и Јанковић одбили су, тврде „Финанце”, да открију хоће ли се „Делта” укључити у спасавање највеће словеначке банке коју удружења штедиша из Хрватске и БиХ туже пред судом у Стразбуру јер им је њена претходница (Љубљанска банка) узаптила уштеђевину приликом распада СФРЈ. Представници Делте кажу да су се разговори са првим човеком НЛБ тицали само инвестиција у Стожицама.

Могуће је, сазнајемо, да Мишковићу посао у Стожицама омете акција партије премијера Јанеза Јанше – СДС, која је опозиција у Љубљани и као таква се недавно успротивила усвајању урбанистичког плана, оценивши да је предвиђени тржни центар несразмерно велики у односу на нацрт спортских хала. Јанковић тврди да су „Стожице” Мишковићу не само одшкринуле него широм отвориле врата да, за почетак, шири послове у Љубљани. Ако је судити према коментарима по домаћим медијима и блоговима, пред Мишковићем није лак пут. Распаљивању атмосфере линча придружио се и љубљански „Дневник” који је читаоцима пост фестум објаснио шта се догодило 11. јуна у Љубљани, под насловом „Српски посао у Љубљани” (узречица „српска посла” је у словеначком жаргону ругање, еквивалентно српској изреци „ћорава посла”).

Читаоци су се одазвали апелима за очување „националног интереса”: „Ево, сад смо увезли још једног тајкуна”, „Ето, Јанковић нам већ лепо вози пријатеље у Љубљану; Срби нас претичу здесна”, вајкају се коментатори на порталу „Дневника”, а усамљени „аланси” им одговара да је „у реду да и Срби нешто инвестирају (код нас), а не само да се ми код њих хвалимо да смо највећи инвеститори у тој ,земљи чуда’”. Мало ко поставља кључно питање у целој причи – ако ће Мишковић у Љубљани, која је бар осам пута мања од Београда (2006. је имала 267.386 становника), градити највећи шопинг мол у региону који ће уједно бити дупло већи од београдског „Делта ситија” и толико велики као три друга тржна центра у Љубљани – ко ће пропасти.

Тешко да ће држава допустити да то буде „најбољи комшија” („Меркатор”), или да ће страдати одлично разгранати „Шпар”, још мање „Туш”… „Туш” је на домаћем терену, на пример, једном већ „сахранио” конкуренцију, када је ланац мултибиоскопских дворана „Колосеј” био принуђен да затвори експозитуру у Цељу (опрема је, неслужбено сазнајемо, завршила у „Колосеју” у новобеоградском „Делта ситију”) јер је биоскопска понуда „Туш планета” била боља.

Истовремено је у Словенији готово неопажено прошла вест да је најбогатији Словенац (према овогодишњој ранг-листи ревије „Менаџер”) Мирко Туш, истог дана када је Мишковић боравио у словеначкој престоници, у Београду отворио хипермаркет „Туш”. Само су „Финанце” под насловом „Туш освојио и српску престоницу”, нотирале да је „свечаност отварања закључена предајом донацијског чека у висини од хиљаду евра” Институту за мајку и дете у Новом Београду. Да је Туш успео да отвори радњу у некој од земаља ЕУ, то би била вест за насловнице. Туш, међутим, попут „Меркатора”, циља на „јужна” тржишта, која су за словеначке брендове доступнија.

Светлана Васовић-Мекина

--------------------------------------------------------------

Туш није туширан у Србији

Туш у матици није познат по дарежљивости. Сазнајемо да намерава да прошири ланац супермаркета у Србији, па ће ускоро поред већ отворених у Новом Саду и Сомбору, отворити дућане и у Суботици, Сремској Митровици и Јагодини. Иако га у Словенији медији називају „тајкуном”, у Србији има више среће; није ни издалека прошао као Мишковић у Словенији, што се тиче медијског „дочека”. Да подсетимо, Мирко Туш је власник ланца супермаркета који носе његове презиме, недавно се проширио у БиХ, намерава и у Македонији, а вредност његове имовине је од лане дупло скочила, па су је аналитичари проценили на око 550 милиона евра.