Боривоје из протеста престао да узима и храну

Владичин Хан – Боривоја Павловића (58), из Владичиног Хана, дугогодишња борба са општинском бирократијом, која ни после 18 година није ништа предузела да изгради окретницу у слепој улици како би и његова породица имала свој улаз у двориште, али и судски процеси са комшијама управо због тог проблема, о чему смо раније писали, потпуно су исцрпли и дотукли. Његова кћерка Љиљана Павловић, каже да су она и мајка очајне јер Боривоје, тежак срчани болесник, разочаран у правду и правосуђе, одбија да узима храну јер жели како им је рекао да прекине агонију.

Боривоју је, како каже његова ћерка, кап прелила чашу када је на суду изгубио спор са комшијама које је тужио због увреде и клевете, изнете у петицији коју су чланови пет породица из комшилука потписале и упутиле тадашњем грађанском браниоцу. У тексту петиције је наведено да их Боривоје „узнемирава својим недоличним и нецивилизованим понашањем” и траже да се он „у крајњем случају дислоцира”. При том, није поменуто о каквим је недоличним радњама реч. Епилог процеса, који су водила двојица судија, а чију пресуду је потврдио и окружни суд у Врању је следећи: Боривоје на име судских трошкова мора да плати 160.000 динара, и већ му је од пензије, која иначе износи око 11.000 динара, наплаћена прва рата у износу од 3.000 динара.

– Међутим, суд никако да наплати 100.000 динара на име судских трошкова које је Станиша Китановић (састављач петиције) требало да надокнади мом оцу, на основу пресуде у једној њиховој ранијој парници. Ето, од Боривојеве пензије се одбија по хитном поступку, а оно што би њему требало да се исплати, не реализује се већ годинама. Шта да још очекујемо после свега: да нас комшије заиста иселе из куће, како су предложили у тексту петиције – каже за наш лист Љиљана Павловић, додајући да се, у страху за свог оца и безбедност породице, (Љиљана је самохрана мајка шестогодишње ћерке) обраћала и Општинском суду у Владичином Хану, Окружном суду у Врању, председнику Врховног суда Србије, председнику Републике Борису Тадићу, надлежним министарствима, али и ОЕБС-у и НУНС-у.

– Надам се да се правна држава не оглашава само када се прети или када се угрожава безбедност високих званичника или судија, већ и када смо угрожени ми, обични људи – закључује Љиљана Павловић.