Два века Хајдук Вељкове барутане

У центру града, у порти Саборне цркве Свете Тројице у Неготину налази се Хајдук Вељкова барутана. Сазидана је од камена и до данас, више од два века, одолева зубу времена. Подигнута је специјално за чување барута. Укопана је у земљу са кровом на четири воде, засведена полуобличастим сводом и покривена ћерамидом. Она је била саставни део некадашњег Вељковог утврђења „Баба Финка”, које је срушено 1883. године.

Из тог утврђења Хајдук Вељко је од 1811. па све до 1813. године, када је херојски погинуо, бранио Неготин од Турака током Првог српског устанка. „Баба Финка” се налазила на простору садашњег центра града. По изгледу, то је више била осматрачница него утврђење, где је Вељко живео са својом другом женом Чучук Станом. Сама кула, саграђена од дрвета, имала је више тавана, а на врху био је трем са кога је Хајдук Вељко посматрао неготинска поља. Чим би коњаници најавили да Турци иду из правца Тимока, Вељко би, ударом длан о длан, давао знак да се спреми кобила Кушља.

О томе на сајту Завода за заштиту споменика културе Ниша записано је: „Док су бећари опремали Кушљу, Вељко би облачио свечано одело, а Стана му је везивала изнад главе свилене гајтане од чепкена. У силав би стављао два пиштоља, а преко груди криву сабљу. У кубуре би исто тако ставио два пиштоља. Прије него што би појахао Кушљу, сам би добро прегледао колане, а за то време Роми су свирали. Излазило се на задњу капију; Абраш је био редовно с десне стране Вељка. Роми су свирали за њима, као на каквом весељу, све док не би поодмакли у неготинско поље. Тада би Вељко само знаком руке давао на знање да се свирачи врате.”

Јован Поповић,
Београд