Кад падну маске у тржним центрима

У подземној гаражи толико је празних места да авион може да се упаркира, а на улазу су дезинфекционе баријере кроз које пролазе малобројни купци, који углавном нису послушали епидемиологе и нису се наоружали маском и рукавицама − то је призор у два престоничка тржна центра на супротним крајевима града, у Новом Београду и на Карабурми. Испред њих нема редова какви су могли да се виде испред бутика у центру града првог петка када је подигнута рампа за куповину гардеробе, па су купохоличарке саблазниле јавност похрливши да сатима чекају у редовима како би се дочепале хаљине или сукње. И то многе без заштитне опреме, као да су с попустом на робу аутоматски добиле имунитет на вирус корона.

На вратима једног од улаза у шопинг мол на Карабурми истакнуто је упозорење да се морају поштовати превентивне мере попут држања растојања од других најмање два метра и забране окупљања више од 50 особа истовремено у једном локалу...

Обезбеђење тржног центра у Новом Београду на улазу подсећа грађане да загазе у натопљени сунђер и дезинфикују обућу пре него што пусте корак ка радњама. Не питају људе зашто немају маске нити захтевају да их ставе они који су их привремено скинули и висе им на врату. И овде све функционише на принципу личне одговорности. Свега у два локала продавци љубазно упозоравају да се не може ући док други не изађу. У продавницама нико од потрошача не тражи заштитну опрему, али је продавци уредно носе и сви до једног су изузетно љубазни и предусретљиви, чиме се нису могли похвалити пре пандемије ковида 19. Редови су испред касе јер се о социјалној дистанци ипак колико-толико води рачуна. Обавештења попут „Ми бринемо о вама” и „Чувај себе и своје вољене” залепљена су на огледалима и красе рафове. Малобројни су бутици у којима су кабине за пробу затворене из предострожности због вируса корона. У њима гардероба може да се купи и проба код куће и уз рачун врати уколико не одговара.

− Чуј, овде не може да се проба, а у свим другим радњама може. Ко је овде луд? Зашто су онда отварали тржне центре. Који ме је ђаво натерао да дођем – пожалила се жена са псом у наручју пријатељици са којом је дошла у куповину.

Кисео израз на лицу који је она имала није се могао видети код тинејџерки. У оба шопинг мола оне су исијавале потрошачким жаром и задовољством због тога што су пронашле крпицу или ципеле по мери и укусу, толико да је то њихово усхићење деловало симпатично. Меркале су гардеробу на офингерима и полицама, прислањале да виде како им стоји и тражиле мишљење од другарица. Није им сметало то што не могу на лицу места да пробају комаде које су одабрале, а очигледно им неће пасти тешко ни да се врате и замене оно што не паше.

Други купци махом су обазривији, не пипају ствари тек тако, и рекло би се да су у тржни центар дошли зато што им је куповина била неопходна. Али поједини као да су једва дочекали да се прошетају у затвореном простору и као да им скоро двомесечне изолације није било доста, па су чак и бебе упртили, а мању децу пустили да до миле воље трче и падају по ходницима.

Многи су, кажу, очекивали већа снижења, а било је и оних који нису задовољни понудом.

− Мислила сам да ће на преосталу зимску гардеробу попусти бити много већи, није неки избор нових колекција, коментарисале су незадовољне муштерије.