„Нова Казабланка” на рогу Африке

Електрични воз, излазећи из луке Џибути на 759 километара дугом путу до Адис Абебе, главног града Етиопије, најпре пролази поред кинеског „логистичког центра”, а затим застаје на првој путничкој станици, недалеко од „Кампа Лемоније”, једине сталне војне базе САД у Африци. Између две стратешке тачке – кинеског центра уз вишенаменску луку и контејнерски терминал „Доралех”, те америчке базе тик уз међународни аеродром „Џибути Амбули” – мање је од десет километара.

У међупростору су стара лука Џибути, с најдубљим газом у Африци, главни град државе с око милион становника, луксузни амерички хотели „Кемпински” и „Шератон” истурени на два рта, омања војна база Јапана, као и полигон армије под командом Париза, некадашњег колонијалног управника „Француске Сомалије”.

На периферији Џибутија пруга првог међународног електричног воза у источној Африци (подигнута кинеским кредитима) оставиће са западне стране војну писту „Шабели”, са које се западњачки дронови дижу у мисије широм Африке и приобаља Индијског океана. Више од 8.000 страних војника и армијских експерата разних профила стационирало се у Џибутију – на раскршћу поморских путева ка Европи, Азији и Африци – између терористичког напада 11. септембра 2001. године (кад су Американци од Француза преузели „Камп Лемоније”), потоње пиратске сезоне дуж обала Сомалије, и августа 2017. године, кад је званично отворен кинески „центар за подршку” антипиратским и мировним мисијама Пекинга (у саставу „плавих шлемова” Уједињених нација).

Густина стране војне насељености у Џибутију (Русе су одбили након великог притиска Американаца) већ неко време упада у очи афричких и страних посматрача.

„Нигде на планети нема толико војних база ривалских држава на таквој близини као у Џибутију”, подсећа „Ејша тајмс фајненшел” из Хонгконга.

Шта све раде унутар тих база је, наравно, војна тајна. Оно што пријављују и јавности јесте да се из те напете близине различитим техникама помно мотри сваки корак.

„Ако у текућим глобалним напетостима између Кине и Америке постоји војна линија раздвајања, онда је она у Џибутију, у малој држави на једној од стратешки најважнијих локација света”, процењује канадски „Глобенд мејл”.

Званични Вашингтон је пре две године упутио оштар демарш Пекингу због низа инцидената у ваздушном простору Џибутија, у којима су амерички пилоти борбених авиона током лета били изложени дејству „војног типа ласерских зрака”. Пентагон је наговестио да је „спречен покушај упада у ’Камп Лемоније’”, као и да су Кинези ометали покушаје ниског надлета америчких дронова и авиона над њиховим центром за подршку. Пекинг је енергично демантовао америчке оптужбе о војним ометањима „Кампа Лемоније”. Американци су отприлике у то време најавили модернизацију те базе вредну око милијарду долара.

У међувремену, надзор над збивањима у Џибутију све је детаљнији.

„Недавни сателитски снимци указују да Кина наставља с утврђивањем свог центра за подршку. Слике показују да је пристаниште у највећој мери завршено, тако да би ускоро могло да прими бродове. Снимак из марта ове године указује на то да багер ради на терену који је радовима добијен од морске површине. Анализе наговештавају да то може бити знак почетка изградње новог дока, или другог великог пристаништа, што би знатно увећало капацитет базе”, објавио је ових дана амерички магазин „Форбс”.

Џибути је тек прва постаја у низу оног што би могло да постане мрежа кинеских база на Индијском океану, проценио је још 2018. Дејвид Брустер, виши истраживач Факултета за националну безбедност на Националном универзитету Аустралије. Најновији сателитски снимци наводних збивања у кинеском центру за подршку у Џибутију подболи су западњачку стрепњу од војно-поморске експанзије Кине у Африку.

„Кинеска поморска база у Африци постаје већа. Да ли је мрежа база следеће?”, пита се часопис „Нешенел интерест” америчког конзервативног Центра за националне студије.

Мимо тог двогледа, западне стратеге наднете над Џибути тескоба хвата због неизвесних планова председника државе Исмаила Омара Гелеха за луку „Доралех”, подигнуту уз помоћ кинеских кредита. Званични Џибути национализовао је „Доралех” 2018. године, и ове зиме најавио велике инвестиције у тој контејнерској луци, којима планира да уђе у трку с конкурентским пристаништима „на источној обали Африке, Црвеном мору, чак до Залива”, наводи Абдилахи Адавах Сигад, извршни директор јавног предузећа које управља „Доралехом”. У Џибутију се шушка да би кинеска „Мерчент груп” могла постати акционар у „Доралеху” на основу отписа дела државног дуга домаћина према Пекингу, који износи 70 одсто БДП-а. У том случају, контрола приступа луци поред које плови четвртина глобалног терета постаје веома осетљиво питање.