Између села и града

Овча, Борча, Крњача, Падинска скела – већ насам помен имена овихнасеља већина Београђана има сумњичав став, а заборављају да житељи тих места до центра града често стижу брже од већине њих. Оно што неки град чини метрополом није близина центра, него уређена инфраструктура и пратећи садржаји – што ово подручје, нажалост, нема.

Ако се изузме Борча, која колико-толико има обрисе урбане средине, цео потес Панчевачког рита, како се још назива део престонице са леве обале Дунава, више личи на село него на главни град.

Непланска градња главни је мотив на слици која се угледа када се пређе Панчевачки мост. Људи који ту живе као највеће проблеме наводе недостатак моста који би их повезао са Земуном и непостојање канализационог система, због чега се непријатан мирис шири свуда наоколо, али им недостају објекти за спорт и културу.

Љубиша Карунц, председник удружења грађана „Дунавски венац”, један је од покретача иницијативе да се на овој територији оснује посебна општина. Он објашњава да би, у случају да добије статус правног лица, овај део Београда могао би да се развија равномерно са осталим подручјима престонице.

– Највише ме брине што деца рођена са ове стране реке немају исте могућности за школовање илирекреацију као њихови вршњаци преко Дунава што их често одвлачи у неки порок. Немамо довољно вртића, школе до четвртог разреда су без фискултурних сала, тако да деца могу да се баве спортом једино у току пролећних дана, што није добро за њихов развој – јада се Карунц и додаје да на овом подручју које има око 100.000 становника постоји шест основних и једна средња школа.

Да Панчевачки рит, још по нечему није део престонице потврђује и случај табле са натписом „Град Београд” која означава територију града. Како истиче Карунц, ова табла је тренутно постављена приближно на средини овог подручја, а требало би да стоји испред насеља Дунавац с обзиром на то да је оно најудаљеније од Панчевачког моста, а припада територији општине Палилула.   

Путник којиовамо дође, нагледаће се свега – од прелепих, породичних кућа са баштама до непрегледних њива пшенице. Али, нешто ће сигурно и да „намирише”...

Већина територије Панчевачког рита нема изграђен канализациони систем, па се становници сналазе тако што праве септичке јаме у својим двориштима.  

– Фекалије се скупљају у јамама одакле их несавесни грађани избацују у оближње канале. Све велике куће губе део лепоте када се зна да им је инфраструктура као у 19. веку. За време летњих месеци и врућина непријатан мирис се шири и живот постаје несношљив – објашњава Љубиша Карунц.

Светлих примера и савесних људи ипак има, и то међу онима од којих би се многи најмање надали – успешним бизнисменима. Тако је предузеће „Порше” приликом изградње великог пословног центра у потпуности средило канализациони систем по свим прописима. Они су отишли корак даље и новосагрђеном стамбеном насељу у близини центра, такође, увели канализацију.