Маштовите ципеле

Звали су га „Фаберже ципела”.

Славни златар Карл Фаберже правио је украсна јаја за руску царску породицу као да су драгуљи, Роже Вивије правио је женске ципеле као да су накит. Пуних шест деценија прошлог века украшавао је женска стопала ципелама од свиле и кадифе, окићене бисерима и слоновачом, седефом и драгим камењем, чипком и кристалима. Вратио је ципелама сјај и раскош, а женским ногама мистерију које су некада давно, имале на европским и азијским дворовима. Ову мистерију у љупким ципелицама даме „галантног европског 18. века” користиле су у освајању мушких срца.

Мистерија „стаклене ципелице” у бајци о Пепељузи очаравала је и девојчице 20. века, док су гледале Дизнијеве цртане филмове, чекајући свог принца.

Тако су се мистерија ципела и женске маштарије среле са талентом једног скулптора-дизајнера, на једном крајње прозаичном терену као што је − израда обуће.

Звездане стазе по којима су ходале жене 20. века, водиле су најчешће − у Холивуд. Мистерију холивудских студија препознао је талентовани дизајнер ципела, па је успео да освоји срца филмских дива и постане омиљени обућар звезда као што су Марлен Дитрих, Жозефина Бекер, Ава Гарднер, Жана Моро, Кетрин Данев. Био је ту и још понеки двор па је тако Роже подарио стопалима енглеске принцезе Елизабете Друге, ципелице приликом њеног крунисања за британску краљицу године 1953.

Како је време одмицало даме су кренуле стазама Битлса и деце цвећа, па трагом попа, рока и панка, трагом компјутера и фитнеса.

Ипак, опчињеност ципелама није посустајала. Ни за даме, ни за дизајнере. Роже је, у рационалном 20. веку, ту мистерију допунио систематичном класификацијом потпетица, наменивши им занимљива имена: „Кома”, „Шок”, „Игла”, „Луј”, „Призма”, „Пирамида”, „Круг”. Шта све може бити један обичан пар штикли за ципеле!

 Роже Вивије (1913-1998)

Француски модни дизајнер, рођен је у Паризу. Студирао је скулптуру у Школи лепих уметности у родном граду, све док га један пријатељ није позвао да му се придружи у изради колекције модне обуће за наступајућу модну ревију. То је одредило његов будући позив и значило почетак једне несвакидашње, успешне каријере. Године 1937. отворио је сопствени дизајн студио и почео сарадњу са познатим произвођачима обуће, међу којима су најзначајнији били „Бали” у Француској, „Делман” у САД и „Тaрнер” у Британији. Од 1947. ради за Кристијана Диора. Његово експериментисање са носталгичним трендовима из прошлости и комбиновање илузија са стварношћу, донело му је светску славу. Његове ципеле данас су музејски експонати, иако су их некада носиле како филмске звезде тако и даме које су само тежиле екстраваганцији. Осим необичних, углавном скупоцених материјала, велику пажњу посвећивао је штиклама, које дају специфичну силуету женској фигури. „Моје су ципеле − скулптуре”, говорио је дизајнер, приређујући годинама по две велике модне ревије годишње.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs