Бицикл као мера опреза и дистанцирања

Годинама град најављује да ће престоница добити бројне повезане бициклистичке стазе у више централних општина. Мало-помало стазе се и граде, али за сада је све то прилично неповезано, а и доста је критика бициклистичких удружења на рачун урађених стаза. Део критика односи се на уздигнуте ивичњаке, други део на стазе које „никуда не воде” односно изненада се прекидају, а замера се и што су трасе исцртаних стаза прилично чудне.

Али, последњих дана, чини се, и поред свих ових мањкавости, бројни љубитељи овог двоточкаша решили су да градом крстаре искључиво на њему. Звук бициклистичког звонцета данима се чује у градским булеварима, на кејовима, мостовима...

Испробавају бициклисти увелико и нову, искључиво њима намењену, стазу од Бранковог моста до краја Бетон хале. За сада тим делом ипак не могу потпуно опуштено да возе јер се на потезу од моста до почетка хале одвијају радови на осталом делу Савског кеја. Али, чини се, и мајстори на градилишту и пешаци и бициклисти једнако једни за друге имају разумевања. Нема претераног гунђања.

Видљиво већи број бициклиста у последње време по свему судећи није случајан. На бицикл као превозно средство у време док је био укинут редован градски превоз одлучили су се поједини грађани који су морали на посао, а немају аутомобил нити су успели да обезбеде маркицу за превоз. Онда када је превоз враћен и у њему су заживеле нове мере, део грађана је одлучио да се ипак не враћа у јавна возила, него да искористи лепо време и настави да бициклира по градским саобраћајницама.