Само 200 Београђана се жалило на новчану казну

Тек нешто више од 200 становника главног града, који су током ванредног стања осуђени на новчану казну због непоштовања мере забране кретања, поднело је жалбу Прекршајном апелационом суду на одлуку о новчаној казни. С обзиром на то да је пред Прекршајним судом у Београду, кажњено 1.700 људи, на новчане казне чији је укупан износ око 60 милиона динара, број жалби је мали.

– Ниједан подносилац жалбе не оспорава да је кршио полицијски час. Сви су изјавили да су се затекли на улици у време када је било забрањено кретање. Они су се позивали на то да је спорна уредба којом је забрањено кретање, тврдили да је у супротности са Уставом и законом – каже Оливера Ристановић, председница Прекршајног суда у Београду.

С обзиром на то да је Уставни суд у четвртак донео одлуку да одбаци иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости одлуке о проглашењу ванредног стања, а одбачени су и захтеви за обуставу извршења појединачних аката, може се очекивати да Прекршајни апелациони суд не усвоји поднете жалбе.

Осуђени грађани нису плаћали казне одмах, али је било и оних, додуше у малом броју, који су уплатили цео износ или прву рату. Приликом изрицања пресуде подучени су да имају право на жалбу после окончања ванредног стања. Највећем броју њих изречена је минимална прописана казна од 50.000 динара, а само у изузетним случајевима судије за прекршаје одређивале су максималну казну од 150.000 динара.

Када је 6. маја укинуто ванредно стање, а тиме и полицијски час, почео је да тече рок од осам дана за подношење жалби на пресуде прекршајних судова и тај рок је истекао 14. маја. Само у Београду поднето је нешто више од 200 жалби, а још није познат податак колико ће их стићи из других градова у Прекршајни апелациони суд, који треба да донесе коначне пресуде.

У целој Србији је током ванредног стања новчано кажњено 6.258 грађана који су прекршили меру забране кретања, а од тога су 1.689 били старији од 65 година. Укупан износ изречених казни је 283 милиона динара.

Поједини правници сматрају да би држава после завршетка епидемије могла да донесе акт о амнестији осуђених због кршења ове мере, којим би казне биле умањене или чак опроштене.