​Звоњава за уметничко образовање

Да ли сматрате да уметничко образовање треба да је доступно сваком детету, младој особи, свима? Да ли верујете да су нам уметност и култура важни и неопходни? На ова и бројна друга питања посленици културе тражиће одговоре данас у подне када почиње Међународна недеља уметничког образовања, која се обележава сваке четврте недеље маја, а иницирао је Унеско.

Центар за драму у едукацији и уметности (Цедеум), удружење чија је председница Сања Крсмановић Тасић, тим поводом покренуо је акцију, коју је прихватила и ИДЕА (Међународна асоцијација за драму/позориште у образовању), да се почетак ове недеље обележи флеш мобом „Звонимо за уметничко образовање”, те ће данас у подне тргови, улице, школе, балкони  и учионице одјекивати звонима за подршку уметничком образовању.

– Током те недеље модерираћу интернет конференцију у којој ће учествовати стручњаци са свих континената и представници Унеска, а који ће се бавити помацима и ситуацијом у свету која се тиче уметничког образовања за последњих десет година, од доношења Сеулске агенде, која се тиче смерница и препорука земљама чланицама организације Унеско по питању уметничког образовања – каже Сања Крсмановић Тасић уз коментар:

– На жалост, не само ми, већ и многе друге земље, потписнице ове резолуције, далеко су од остваривања ових циљева. Зато морамо да будемо упорни, и да стално подсећамо, на важност уметничког образовања. Наш глас, и звона ће се чути не само данас, већ и у наредном периоду.

У данима карантина, наша саговорница, непрестано је размишљала на који начин деца и млади прихватају и спознају ситуацију у којој се налазимо, која и нас, одрасле оставља збуњенима и несигурнима.

– Управо због претрпљене трауме пандемије, јер сматрам да је период иза нас био трауматичан чак и за оне који су смислено провели то време и који поседују интегритет и стабилност, треба се подсетити на важност и неопходност што ранијег сусрета деце са уметношћу и уметничким образовање – каже Сања Крсмановић Тасић која је уједно и директорка Хлеб театра. Прошла година, као и ова нагло прекинута позоришна сезона за њену уметничку трупу била је јако успешна.

– У јуну 2019. године премијерно смо приказали плесну представу са 18 играча доби од 19 до 94 године, да бих после пет месеци представила и своју нову соло представу „Иверје”, у форми „есеја у покрету”. Ту је и дело „Вртење”, са којим обележавам 25 година развијања ове вештине кроз рад на себи. У децембру прошле године први пут је изведена представа „2100: Скаска о Аски” коју смо колега Југослав Хаџић и ја радили у Смедереву са младим глумцима Позоришта Патос – прича Сања Крсмановић Тасић.

Само неколико дана пре проглашења ванредног стања у Битеф театру одиграна је и премијера представе „Мајке” коју је Сања Крсмановић Тасић, режирала, али и у којој игра са колегиницама Мартом Келер и Јованом Михић. Већ дуги низ година паралелно са својим уметничким радом, наша саговорница посвећена је педагошком раду из области драме и уметничке игре.

– Можда није за поређење, али ова екстремна ситуација пандемије и карантина ме је на неки начин подсетила на период бомбардовања, и након бомбардовања. У Београду и у читавом региону тада се дешавао пројекат „Игром против насиља”, где су уметници радили са младима, формирајући групе и у периоду од три године са њима, у драмском процесу, креирали представе. Сада је више него икад потребно да деца и млади кроз уметнички рад процесуирају све ово што им се дешава – каже уметница, присетивши се да је велики Аугусто Боал рекао да је позориште пробање будућности. Да кроз уметност упознајемо себе, и свет који нас окружује на посебан, јединствен начин. Култура и уметност су суштинска људска потреба.