Ренесанса Чумићевог сокачета тек идуће године

Новом инсталацијом од сликарских палета Чумићево сокаче дочекује госте и купце после ванредног стања уведеног због ковида 19, што је и прикладно за уметнички дистрикт чије излоге красе уникатна гардероба, накит и ципеле, слике, покућство... Потврда да је том трговачко-занатском центру, изграђеном 1989. године, и званично признат статус арт кварта требало је да стигне ове године, али нерешени имовинскоправни односи у сокачету и вирус корона пролонгираће такву одлуку до следеће године.

Тада ће бити завршен и план детаљне регулације за овај простор, на којем је први тржни центар престонице саграђен с привременом грађевинском дозволом, каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Требало би да буде расписан и архитектонски конкурс за уређење Чумића, како су градски званичници то најављивали претходне две године. Све то услов је да буде и формално признато да је уметнички дистрикт, а не грозд радњи без уредних папира.

Званичници из Градске управе и даље тврде да сокаче неће рушити нити ће уместо њега подизати гаражу, како је то планирано према још важећем планском документу. Исто обећање дали су и бројним закупцима и власницима локала са којима су разговарали о томе како да заједничким снагама уреде овај потез, најкраћу везу између Трга Николе Пашића и Трга републике. Сви они који су уникатну гардеробу и обућу, посуђе, накит, антиквитете, уметничке слике уселили у излоге и привукли посетиоце и стране туристе требало би да буду укључени у реконструкцију и да добију шансу да своје локале коначно укњиже.

До тада они вредно раде, колико могу старају се о дизајнерском дистрикту који је због вишегодишње небриге оронуо и који многи Београђани заобилазе.

− Чумић поново ради. Опрали смо га, очистили, дезинфиковали, засадили цвеће, вратили се у нормалу после ванредног стања и све то урадили сопственим средствима. Све галерије су отворене, биће и нових. Посетиоци пристижу, странаца још нема, мада они никад не заобиђу Чумић јер овде могу да нађу аутентичне ствари, а не робу за масовну потрошњу − истиче Ђорђе Масниковић, власник галерије у Чумићу дуже од четврт века, и додаје да би у светлу вируса корона компаративна предност овог тржног центра у односу на џиновске потрошачке објекте широм града била то што је Чумић на отвореном.

Назван по градоначелнику

Чумићево сокаче почетком 20. века постало је трговачко-занатски центар. Име је добило по Аћиму Чумићу, који је 1871. постао председник Београдске општине, односно градоначелник, а касније и министар полиције и председник владе. Пре тога пролаз се звао Кузмановићев, по власнику тог великог плаца Живку Кузмановићу.

Успоне и падове низао је и пре Другог светског рата. Радионице које су успешно пословале почетком тридесетих година 20. века нестале су, а пролаз је претворен у неусловно насеље. Зато су га градске власти 1940. порушиле.