Renesansa Čumićevog sokačeta tek iduće godine

Novom instalacijom od slikarskih paleta Čumićevo sokače dočekuje goste i kupce posle vanrednog stanja uvedenog zbog kovida 19, što je i prikladno za umetnički distrikt čije izloge krase unikatna garderoba, nakit i cipele, slike, pokućstvo... Potvrda da je tom trgovačko-zanatskom centru, izgrađenom 1989. godine, i zvanično priznat status art kvarta trebalo je da stigne ove godine, ali nerešeni imovinskopravni odnosi u sokačetu i virus korona prolongiraće takvu odluku do sledeće godine.

Tada će biti završen i plan detaljne regulacije za ovaj prostor, na kojem je prvi tržni centar prestonice sagrađen s privremenom građevinskom dozvolom, kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Trebalo bi da bude raspisan i arhitektonski konkurs za uređenje Čumića, kako su gradski zvaničnici to najavljivali prethodne dve godine. Sve to uslov je da bude i formalno priznato da je umetnički distrikt, a ne grozd radnji bez urednih papira.

Zvaničnici iz Gradske uprave i dalje tvrde da sokače neće rušiti niti će umesto njega podizati garažu, kako je to planirano prema još važećem planskom dokumentu. Isto obećanje dali su i brojnim zakupcima i vlasnicima lokala sa kojima su razgovarali o tome kako da zajedničkim snagama urede ovaj potez, najkraću vezu između Trga Nikole Pašića i Trga republike. Svi oni koji su unikatnu garderobu i obuću, posuđe, nakit, antikvitete, umetničke slike uselili u izloge i privukli posetioce i strane turiste trebalo bi da budu uključeni u rekonstrukciju i da dobiju šansu da svoje lokale konačno uknjiže.

Do tada oni vredno rade, koliko mogu staraju se o dizajnerskom distriktu koji je zbog višegodišnje nebrige oronuo i koji mnogi Beograđani zaobilaze.

− Čumić ponovo radi. Oprali smo ga, očistili, dezinfikovali, zasadili cveće, vratili se u normalu posle vanrednog stanja i sve to uradili sopstvenim sredstvima. Sve galerije su otvorene, biće i novih. Posetioci pristižu, stranaca još nema, mada oni nikad ne zaobiđu Čumić jer ovde mogu da nađu autentične stvari, a ne robu za masovnu potrošnju − ističe Đorđe Masniković, vlasnik galerije u Čumiću duže od četvrt veka, i dodaje da bi u svetlu virusa korona komparativna prednost ovog tržnog centra u odnosu na džinovske potrošačke objekte širom grada bila to što je Čumić na otvorenom.

Nazvan po gradonačelniku

Čumićevo sokače početkom 20. veka postalo je trgovačko-zanatski centar. Ime je dobilo po Aćimu Čumiću, koji je 1871. postao predsednik Beogradske opštine, odnosno gradonačelnik, a kasnije i ministar policije i predsednik vlade. Pre toga prolaz se zvao Kuzmanovićev, po vlasniku tog velikog placa Živku Kuzmanoviću.

Uspone i padove nizao je i pre Drugog svetskog rata. Radionice koje su uspešno poslovale početkom tridesetih godina 20. veka nestale su, a prolaz je pretvoren u neuslovno naselje. Zato su ga gradske vlasti 1940. porušile.