Љубав није прекршај

Чачак – Другови и имењаци из Чачка, Вељко В. (19) и Вељко Ђ. (19), ослобођени су одговорности да су, према пријави Полицијске управе, прекршили Закон о јавном реду и миру 16. априла прошле године у 16.20 сати у овдашњој Економској школи на часу математике. Пресуду је изрекла Данка Ђорђевић Грујичић, председник Прекршајног суда у Чачку, и правоснажна је, а реч је о младалачкој авантури која се завршила срећно.

Имењаци су уочи тог догађаја у кинеској радњи купили два дечја пиштоља на каписле, набавили једну црвену ружу и кренули у школу да би други Вељко поклонио цвет својој симпатији.

Првог Вељка пријава ПУ теретила је да је заједно са имењаком ушао у учионицу на другом спрату, прекривајући лице маском „анонимус” и држећи дечји пиштољ на каписле у рукама, који је иначе био неисправан. Након тога је његов имењак пуцао из свог пиштоља на каписле у правцу плафона, а Вељко В. се присутнима обратио речима: „Ово није киднаповање већ само мали знак пажње”, па затим Вељко Ђ. из ранца свог друга извукао ружу и спустио је на клупу за којом је седела ученица М. Ј. После тога су обојица изашла напоље.

Са друге стране, Вељко Ђ. је одговарао да је прекривајући лице пластичном маском у знаку лобање два пута из каписларе пуцао у плафон а затим се ђацима обратио речима: „Молим за мало пажње, да не дође до неког инцидентна”, извадио ружу и ставио пред симпатију, рекао ђацима да седну, још једном опалио у таваницу, па су отишли.

Маскирани младићи брзо су схватили да су претерали па су следећег дана дошли у полицију и пријавили се, и у школу где су се извинили.

Вељко Ђ. је на суду казао да је све било смишљено као шала, јер је желео да пред својом симпатијом скрене пажњу на себе.

На суду се, као сведок појавио и Дејан Златић, професор математике, који је у тим тренуцима држао час за 20 ученика. Оцењује да овакво чињење двојице младића није изазвало узнемирење ни панику међу ученицима. Час је настављен као да се ништа није догодило, јер су се ученици тако понашали, а он је одмах после догађаја о свему обавестио помоћника директора школе. Ни мајка ученице М. Ј., сведочећи, није теретила Вељка Ђ. рекавши да момак није имао лоших намера већ је само хтео да скрене пажњу њеној ћерки, и сматра да је он добра особа.

Прекршајни суд је утврдио да младићи нису до сада кажњавани, и да је овде реч о младалачкој занесености, услед симпатије и заљубљености, додајући:

„Окривљени Вељко Ђ. је девојци М. Ј. и раније поклањао пажњу на тај начин што је, једном приликом, оставио цвет код њеног инструктора вожње не откривајући идентитет, а потом, за 8. март код дежурног ученика оставио јој велики букет ружа. Очито се ради о младалачким симпатијама при чему окривљени нису имали намеру никога да повреде, а Вељко В. Је желео да помогне другу у активностима које представљају поклањање пажње малолетној М. Ј. Узета је у обзир и чињеница коју су потврдили сведоци, да се нико од присутних није уплашио и да је њихов поступак изазвао смех, како ученика тако и професора.”

Окривљеном Вељку В. претила је казна од 10.000 до 150.000 динара, или рад у јавном интересу од 80 до 360 часова, а његовом имењаку од 100.000 до 150.000 динара или затвор од 30 до 60 дана.