Осмех који лечи

Пријатељи нису били изненађени када су чули да је Катарина Вучетић спасила људски живот. „Зашто то радиш? Погледај како је живот леп”, обратила се двадесетпетогодишња манекенка Мирку П. (44) који је стајао на Бранковом мосту и намеравао да скочи у савску воду. После двочасовне борбе са очајнимчовеком, Катарина је успела да га приволи да пређе на њену страну – страну живота.

„Катарина би помогла свакоме, никад јој није било тешко да саслуша и посаветује. Има посебну енергију и осмех који лечи”, вели Ивана Радивојевић, њена пријатељица из детињства.

Зеленоока Нишлијка која живи у Београду сматра да ништа није случајно, па ни то што је тог дана после кастинга одлучила да прошета Бранковим мостом и спусти се до реке.

Пут јој је препречила драма коју храбра девојка није желела да избегне. Мирку је пружила руку и нашалила се „мене ниједан мушкарац није одбио” после чега је он одустао од намере да себи одузме живот.

„Толико сам веровала да ћу успети и нисам ни помишљала да ће се десити супротно”.

За кратко време подигла је медијску прашину много већу него што то на Балкану углавном полази за руком само политичарима. Њен телефон не престаје да звони, стижу поклони и понуде за посао, а Катарина признаје да је мало уморна од свега. Живот јој се преко ноћи променио, а „само сам помогла човеку у кризи, па то би свако нормалан урадио”.

Жали што још није испунила обећање које је дала Мирку.

„Разочарана сам што тада нисмо попили пиће. То сам му обећала и осећам се као да сам га издала”.

Одмалена је навикла на светла камера и шкљоцање фотоапарата, а, како каже, неисцрпну вољу за животом и снагу највише дугује спорту. У осмогодишњој пливачкој каријери освојила је 450 медаља. Са дванаест година потписала je први професионални уговор и отпутовала у Македонију. Шест месеци проведених у Струги били су најтежи период у њеном животу. „Ноћи сам преплакала јер ми је недостајала породица. Сузе ми никада нису видели. Знала сам да морам да издржим због каријере”.

Пливање је престала да тренира 2002. године. Памтиће га и по томе што је захваљујући њему научила да стоички подноси неуспехе. А, чини се као да је ређала само победе. Била је мисица Ниша, учествовала је у избору за „Miss earth”, сликала се за многе насловнице, снимила спотове. Још само да дипломира на спортском менаџменту.

„Сада сам на некој прекретници. Двоумим се да ли да упишем постдипломске студије или да се запослим у струци”.

Без обзира на успех, пријатељи тврде да се није променила. „Катарина никада не заборавља оне са којима је одрасла, то је њена највећа врлина”, изричита је Ивана. 

Катарина нема узоре. Импулсивна је и понекад каже чак ионо што не мисли. Колико је храбра, показала је.

Лепоту и шарм поседује. Још само да пронађе човека који ће да је поштује, с њим изроди много деце и сагради кућу на обали мора...

Рођена је 10. априла 1983. године у Крушевцу као најмлађе дете у породици. Детињство је провела на селу у близини родног града. „Бринула сам о јагњету и двема персијским мачкама, а радо сам помагала баки у башти”. Основну школу завршила је у Нишу. Средњу у Нишу и Београду.

Дизајн кожних ташни са полудрагим камењем, један је од њених бројних хобија. Добро се сналази у кухињи. Каже да је заљубљиве природе. Открила нам је и то да дечка нема, али да је привлаче „момци који знају шта хоће, изглед није пресудан”.

Нада се да ће стаза на Бранковом мосту бити место за лагане кораке, а не граница на којој се многи нађу када одлуче да окончају живот.