Информбиро

Информбиро, пуни назив Информациони биро комунистичких и радничких партија, акр. ИБ, каткада зван и Коминформ, међународно саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, које је у раздобљу 1947–1956. имало задатак да, како је било службено наведено, омогући размену искустава и, према потреби, усклађује делатност тих партија на темељу узајамне сагласности.

Основни облик рада Информбироа имала су саветовања представника централних комитета партија – чланица (по два из сваког ЦК). Осим оснивачког, ИБ је одржао још два саветовања: у јуну 1948. у Букурешту и у новембру 1949. у Будимпешти. ИБ је издавао орган „За чврсти мир, за народну демократију”, који је излазио петнаестодневно. До пролећа 1948. седиште ИБ било је у Београду, а касније у Букурешту.

Стварни циљеви због којих је ИБ основан били су битно другачији од службено прокламованих. Идејно-политичка и војностратегијска платформа ЦК СКП (б) (совјетских комуниста, прим. ред.), изложена на оснивачком саветовању, била је прилагођена вођењу хладног рата с блоковских позиција и јасно је указивала на то да совјетско руководство намерава да претвори ИБ у средство за ширење моћи совјетске државе у свету и за јачање руководеће улоге СКП (б) у међународном комунистичком покрету, како би што лакше и ефикасније могло спроводити своју секташко-лагерску политику у тренутку кад су се, после 1947. међународни односи све више заоштравали. Таква хегемонистичка схватања морала су неминовно игнорисати специфичности националних развитака и друштвених преображаја у новоствореним социјалистичким земљама те, самим тим, продубити противречност у односима између комунистичких партија на власти. То је, даље, значило да ће се ИБ супротставити свакој партији која би испољила тежњу да самостално води спољну и унутрашњу политику или која би у ма чему другом одступила од „свеважећег совјетског искуства” и одустала од његовог некритичког, безрезервног прихватања.

Због такве своје реалне улоге ИБ је деловао супротно принципима на којима је основан, тако да је период његовог постојања карактеристичан по многим деформацијама и удаљавањима од социјалистичких начела на којима се темеље односи међу комунистичким партијама и социјалистичким земљама. Типични су примери такве праксе мешање Информбироа у унутрашње ствари КП Јапана и инсценирање судских процеса на којима су противзаконито осуђени и погубљени Ласло Рајк у Мађарској, Трајчко Костов у Бугарској, Рудолф Слански у ЧССР и друге истакнуте личности које су се супротставиле политици Информбироа.

Функција ИБ као средства преко којег ће СКП (б) подвргнути властитим интересима односе између комунистичких партија и прибавити међународно покриће својој секташко-лагерској политици најпотпуније је дошла до изражаја у сукобу КПЈ и СКП (б) у периоду 1948–1956.

Извор: Опћа енциклопедија, Југославенска академија знаности и умјетности