Делфинина прва шиваћа машина

Када је, пре неколико година, први пут сашила сукњу, Делфина Феризовић (18) није ни сањала да ће се у средњој школи определити баш за ово занимање. Талентована глувонема ученица, која са родитељима станује у ромском насељу испод моста "Газела", основну школу завршила је одличним успехом, а освојила је златну медаљу на републичком такмичењу из хемије. Пре два дана добила је уџбенике од Зорана Лончара, министра просвете, а ових дана ће поднети захтев за месечну стипендију од 3.000 динара. Људе је дирнуо успех девојчице која је схватила значај образовања, па се јуче у нашу редакцију јавила читатељка вољна да јој поклони шиваћу машину. Овај поклон је обрадовао Делфину која каже да ће коначно моћи себи и својим укућанима да креира и шије лепу одећу.

– Прошле године, када је Делфина одлучивала који ће занат да упише, обилазила је нашу школу и највише јој се свидела кројачка радионица. Није желела да буде фризерка, а ово занимање јој је било много привлачније. Изузетно је одговорна и већ јасно да ће бити успешна – каже Лепа Петровић, директорка Средње школе за децу са оштећеним слухом "Стефан Дечански".

Делфина, која је тек кренула у први разред, каже да јој је и хемија и даље омиљени предмет, али воли и писану реч. Често, када не зна како да изрази своја осећања, седне и пише песме или приче. На папиру који је закачила на врата једне од две собе у којима станује са мајком, оцем, млађим братом и породицом старијег брата, наша млада саговорница је написала "Делфина – најбоља списатељица Италије". Чисто да се зна да се њен кутак разликује од осталих делова трошног здања у којем живе и да јој је једна од жеља да види културне и природне лепоте Италије.

Иако је одрасла у трошној бараци испод "Газеле", без струје, воде и основних хигијенских услова, Делфина, којој је тешка болест пре десет година одузела могућност слуха и говора, одупрла се животу који се од ње очекивао. Више је волела да учи него да се уда или да се бави скупљањем папира, послом који раде њени родитељи. На срећу, наишла је на одобравање мајке и оца.

– Свесни смо да без школовања деца не могу да нађу посао. Ни ја ни супруг не радимо и нико неће да нас запосли јер немамо квалификације. Из тог разлога смо веома поносни на Делфинине успехе. Она учи у соби у којој сви живимо. Увече, када узме књигу у руке трудимо се да јој не сметамо па сат, два проведемо у комшилуку – каже мајка Гордана и додаје да им је, током свих ових година, било тешко да набаве књиге и неопходан школски прибор, али ипак руководиоци ОШ "Радивој Поповић" у Земуну, коју је њихова кћерка похађала протеклих осам година, увек су се трудили да им изађу у сусрет.

Када родитељи оду да скупљају папир Делфина је задужена за вођење домаћинства. Тада узме варјачу у руке и чува двоје деце старијег брата Давида (22).

Главни је учитељ млађем брату Давору (9) којем редовно помаже да ради домаће задатке из математике, српског језика или природе и друштва.