Прошли смо боље од најоптимистичнијих очекивања

Србија је први и највећи удар вируса корона пребродила боље од најоптимистичнијих очекивања, оценили су доктори Срђа Јанковић и Бранимир Несторовић на Шестој међународној конференцији „Свет после короне” у оквиру Београдског стратешког дијалога.

Специјалиста имунологије и хепатологије на Универзитетској дечијој клиници Тиршова Срђа Јанковић истиче да ће Србији то велико искуство из првог таласа значити у новим „таласима, таласићима или много малих таласа” вируса корона који се очекују.

„То нам даје самопоуздање и наду да ћемо, уколико не изгубимо пажњу, концентрацију и ако будемо стражарили и били предострожни, спречити да велики број живота буде угрожен од ове болести”, рекао је Јанковић, преноси Танјуг.

Истакао је да се за оне који су прележали вирус корона не зна са сигурношћу да ли су створили трајан имунитет на тај вирус.

„Оно што можемо да кажемо и што је охрабрујуће јесте да огромна већина која преболи ковид19 има антитела на тај вирус. То је и очекивано”, истакао је Јанковић.

Право питање које се сада поставља, наводи, јесте у којој мери та антитела штите и колико дуго штите, као и да ли су само она довољна.

Јанковић очекује да имунитет постоји, али да се не може поуздано знати колико година он штити и да морамо бити спремни да је могућа поновна инфекција код једног броја људи.

„Што значи да и људи који су преболели вирус немају неку заштиту”, казао је Јанковић.

Како је објаснио, колективни имунитет јесте начин на који се завршавају пандемије, али тек након више година.

Бранимир Несторовић, начелник Одељења за пулмологију и алергологију на Универзитетској дечијој клиници Тиршова, каже да је Србија у борби против вируса корона прошла боље него од било ког најоптимистичнијег модела.

Он сматра да је Србија у борби са пандемијом одабрала добар модел, ни превише строг ни превише лабав, називајући га „хибридни модел”.

Приметио је да се модел стицања колективног имунитета није показао као добар, додајући да се тај модел може применити на концепту вакцинације, али не и на сузбијању епидемије.

Несторовић је рекао да и вирус корона има своју сезону, али процењује да она неће бити пре децембра.

„Ковид19 има своју сезону, септембар не долази у обзир, сезона је од децембра до априла, тако се јављају и сви остали вируси корона. Ако погледамо САРС и МЕРС, који су корона вируси, исто су следили ту сезону и није тачно да су они нестали, јер је било спорадичних случајева. Вирус корона када прође кроз масовну популацију некако ослаби”, навео је Несторовић.

Додао је да је „понашање” вируса корона такво да је експлозивно, нагло, са три или четири недеље „катастрофе”, брзо прође, а када прође, додаје Несторовић, мала је шанса да се врати.

„Он ће се вероватно вратити спорадично, вероватно да ћемо имати током зиме пацијенте, али смо сада у предности јер имамо тест, знамо како се открива, како се лечи, знамо компликације, то је друга ситуација”, закључио је Несторовић.