Тајкунска југоносталгија

Српски бизнисмени најслађе пазаре и отварају предузећа у земљама бивше Југославије, првенствено у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Тешко је, наравно, поверовати да су мотиви Мирослава Мишковића, Зорана Дракулића, Веселина Јевросимовића, Жељка Митровића или Миодрага Костића југоносталгичарски, али њихове последње велике инвестиције у земљама бивше заједничке државе, као и улагања њихових хрватских и словеначких колега у Србију, показују да настаје ново доба економског братства и јединства.

Тако је српски капитал стигао до Аустрије, Румуније, Украјине, Бугарске, па чак и до доскора недостижне Словеније. Према нашој рачуници, неколико крупних капиталиста и држава Србија уложили су у иностранству више од милијарду евра.

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, убедљиво је највећи појединачни инвеститор, али то не значи да је једини српски бизнисмен који на свом радном столу има карту региона са заокруженим метама. Инвестиционе заставице он је већ развио изнад Црне Горе, Босне и Херцеговине, Бугарске и Словеније.

На ширење у региону већ је потрошио 400 милиона евра, а нада се да ће до краја године на својој мапи за улагање припојити још три земље – Албанију, Македонију и Украјину. Зацртао је да се до 2012. године појави и на тржишту Хрватске, Молдавије и Румуније.

Ипак, најтеже се пробио на словеначко тржиште будући да су поред упорних покушаја врата ове државе за њега била затворена последњих шест година. Познаваоци тамошњих прилика ових дана нагађају да је инвестицију од 242, 5 милиона евра успео да реализује захваљујући сукобу градоначелника Љубљане Зорана Јанковића са државним врхом. Шопинг мол у љубљанском парку „Стожице” биће два пута већи од београдског „Делта ситија”.

У Црној Гори је већ отворено неколико „Максија”, а гради се још један „Делта сити” вредан 40 милиона евра. Од септембра прошле године Мишковић је власник и бугарског трговинског ланца „Пикадили”. Планиране инвестиције у тој земљи износе 100 милиона евра, а до краја 2008. године још осам хипермаркета и супермаркета отвориће своја врата за тамошње потрошаче. Овим се Мишковићеви послови у Бугарској не завршавају, јер управо гради дистрибутивни центар.

Трговински ланац „Тропик” из Босне и Херцеговине, овај српски бизнисмен је пре годину дана платио 35 милиона евра. На тамошњем тржишту наступа и као део конзорцијума „Делта-Зекстра” који је за 58,52 одсто акција бањалучке „Боске” понудио три милиона евра.

(/slika2)Зоран Дракулић, већински власник кипарске компаније „Ист поинт” која у Србији послује у области металургије и пекарске индустрије, своја представништва има широм света. Почев од Пекинга, преко Њујорка до великих европских градова. А када је реч о инвестицијама, Дракулић је највише новца потрошио на куповину бечке фирме „ДДСГ карго”. Због куповине 257 бродова из аустријске и мађарске флоте овај бизнисмен прозван је српски Оназис. Инвестицијом вредном 100 милиона евра Дракулић је постао највећи превозник на Дунаву. Овако ојачана флота, сматрају нови власници, обезбедиће да српске фирме контролишу знатни део промета робе од Ротердама у Холандији до Констанце у Румунији.
Само из луке и силоса у румунској Констанци, у које је „Ист поинт” уложио више од 20 милиона евра, на тржиште ће, према очекивањима ове фирме, бити пласирано 3,5 милиона тона житарица. Србија је добила могућност да део те флоте користи за најрационалнији транспорт робе.

Миодраг Костић, власник „МК групе”, коју чини 31 предузеће, најпознатији је по пословима у области пољопривреде у региону.Постао је један од најбогатијих људи у Србији захваљујући шећерној репи, кукурузу и уљаној репици, али и учешћем у другим привредним гранама, као што су хемија или фармација. Његова компанија већ послује у Украјини на око 35.000 хектара ораница, од овог пролећа обрађује и 5.500 хектара у Белорусији.У овим земљама планира да купи још 300.000 хектара њива. У Украјини је инвестирао 10 милиона евра у изградњу силоса од 113.000 тона. У Костићевој агенди је освајање тржишта Аргентине, Судана и Казахстана.Очекивани укупни приход од пољопривредне производње у овој години је 37 милиона, а очекивани профит ове компаније у земљи и иностранству је 8,2 милиона евра

Осим тога „МК група” намерава да део свог аграрног бизниса пласира на страним берзама. Реч је о 25-30 одсто овог дела компаније, а намера је да се прикупи 400 милиона евра капитала. Од три могуће берзе највероватније је да се њихове акцијепојаве на Бечкој берзи. Према писању аустријског листа „Виртшафтсблат”, Костић, поред ове, разматра излазак и на берзу у Франкфурту или у Лондону.

Бизнисмен Веселин Јевросимовић, директор „Комтрејда”, фирме која се бави информационим технологијама у новијој историји српске привреде остаће запамћен по томе што је први сломио словеначки отпор према српском капиталу. У априлу ове године купио је „Хермес софтлаб” за 40 милиона евра. Новонастала компанија упошљава 1600 радника и планира да се прошири на тржишта околних земаља као и да оствари годишњи приход од 300 милиона евра. Овај српски бизнисмен машта да се ускоро појави на тржишту 13 земаља из региона. У „Комтрејду” оцењују да ће нова групација имати изузетну перспективу за ширење пословања на тржишта јадранског региона, Западне Европе, САД и Блиског истока.

Жељко Митровић, власник „Пинк медија групе” недавно је узбуркао јавност када је најавио да ће Хрватску обојити у ружичасто. У тамошњим медијима осванула је вест да српски медијски магнат купио хрватску ТВ станицу „Нет” за 2,5 милиона евра, на коју би требало да се споје ГТВ Задар и ТВ Далмација. Убрзо је ово демантовано из Београда, а како нам је потврдила Татјана Војтеховски-Стеванов, задужена за односе са јавношћу у овој компанији, званично посао још није склопљен.

– Не могу ништа да кажем, јер уговор још није потписан. Преговори су у току и Хрватска јесте наш циљ, али није тачно да је то готова ствар. Тренутно послујемо у Црној Гори где имамо наш студио и у Босни и Херцеговини где смо пре три године купили и умрежили шест локалних телевизија – објаснила је наша саговорница али детаље о вредности инвестиција није знала да саопшти.

Према њеним речима, „Пинк” ће на тржиште Европе и Америке изаћи преко свог „ПФИ” студија у Шимановцима, где ће у копродукцији са светским фирмама покренути „велики интернационални бизнис”.

Ако српски тајкуни освајају регион, то не значи да је држава Србија остала по страни. Тако је крајем 2006. године  „Телеком Србија” на транспарентном тендеру купио „Телеком Српске” по цени од 646 милиона евра. Историјски гледано, то је највећа инвестиција једне српске фирме, а појединачно и највећа инвестиција „Телекома Србије”.

Још једном је српски национални мобилни оператер своје послове померио преко граница наше земље. Овог пута је са фирмом „Огалар”, регистрованом у Холандији, која се доводи у везу са „Делтом” Мирослава Мишковића, добацио сигнал до Црне Горе. Лиценцу за трећег мобилног оператера у тој земљи платилису 16 милиона евра, а у наредних седам година биће у обавези да уложе око 90 милиона евра.