Обнова Музеја града следеће године

После четири године од избора најбољег идејног решења са архитектонског конкурса за реконструкцију здања Музеја града у Ресавској, овај објекат на корак је до грађевинске дозволе, а до краја године требало би да буде изабран и извођач радова.

Обнова зграде, која је подигнута 1899. године према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, на распореду је градских пројеката који су виђени за реализацију следеће године, потврдио је Марко Стојчић, главни градски урбаниста. О вредности реконструкције око 17.000 квадратних метара засад нико не жели да говори јавно, а грубе процене из 2016. биле су да је реч о инвестицији од око десет милиона евра, не укључујући техничку опрему. Али, тај износ, све су прилике, биће знатно већи.

– Реч је о скупом и великом пројекту који ће бити финансиран из буџета – истиче Стојчић.

Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, нада се да ће, осим новца пореских обвезника, потребна средства бити обезбеђена и из других извора. За њу је овај пројекат важан јер Музеј града од свог оснивања није имао адекватну зграду, а у здању у Ресавској коначно ће се скућити.

– Пројекат није значајан само у грађевинском смислу, он је велики и зато што ће Београд добити нови музеј који ће после реконструкције моћи да одговори свим светским захтевима када је реч о заштити и микроклиматским условима какве имају велике музејске установе у свету. То значи да ћемо моћи угостити било коју изложбу из, рецимо, Париза или Рима, што до сада нисмо могли – објашњава Медаковићева.

Да преуреде простор тако да у њему, осим сталне поставке, буде места и за предавања, учење и одмор, побринуле су се архитекте Јелена и Горан Војводић и Јована Грујевска. У свом решењу они су на улазу у здање порушили степенице и улазни портал и тиме повећали висину унутрашњег простора да би публика одмах препознала будући храм београдског културног наслеђа. У унутрашње двориште сместили су нови објекат који ће моћи да се види са улаза. У дограђеном делу здања биће рецепција, мултифункционална сала, књижара, продавница сувенира, инфо пулт, а за његово залеђе предвиђена je кафетерија.

Чеоне стране музеја, према Ресавској и Немањиној улици, биће ревитализоване са акцентом на медија фасаду – на њој ће се у електронској форми смењивати актуелности из програма музеја. Осим главног улаза из Ресавске улице, здању ће моћи да се приступи и из Бирчанинове. Тај улаз резервисан је за допремање експоната за изложбе. Још један директан приступ музеју ауторски тим архитектонског студија „Бировиа” предвидео је из Немањине улице, на самом додиру са зградом Генералштаба Николе Добровића, оштећеном у НАТО бомбардовању.

Лево крило зграде од главног улаза намењено је изложбеној делатности и у њему ће бити стална поставка Музеја града Београда. Десно крило планирано је за управу, библиотеку, музејске радионице, центар за конзервацију... и тај део ће бити делимично отворен за јавност.

Музејски депои предвиђени су за подрум дограђеног објекта и биће распоређени по свим етажама зграде ка Немањиној улици.