Сто деведесет година постојања Гарде Војске Србије

За стварање модерне српске државе и очување њене независности, од посебног значаја било је установљавање војске, које је започело оснивањем Гарде, на Ђурђевдан 1830. године, по одлуци врховног кнеза Србије Милоша Обреновића. У тадашњем престоном граду Пожаревцу, тим чином је потврђено „очување права на оружје”, које је изборено српским устаничким бојевима против Турака. Зато Милошева Гарда, као прва јединица српске војске, симболично назначава и постојање српске државе. Обележавајући ове године 190. годишњицу свога постојања, данашња Гарда је израз тог континуитета, и као професионални војнички састав вишеструко доприноси да се Војсци Србије као институцији државе највише верује.

Гарда је била упечатљив војнички и државни симбол на крунисању краља Петра Првог Карађорђевића, 1904. године, а током Првог светског рата његова непосредна заштита и морални узор српског војника. Једва опорављени, гардисти су укључени у одлучујуће операције у пробоју Солунског фронта и својим борбеним држањем били узор сваком српском војнику.

Током Другог светског рата део официра Гарде придружио се покрету Југословенске војске у отаџбини, а други Народноослободилачким партизанским одредима. Потом је од пратећих јединица Врховног штаба НОВЈ образована Гарда ЈНА, која је, током времена, трансформишући се у складу са захтевима и потребама нове државе, од 1948. имала и морнаричке одреде на Јадрану и Дунаву, када је достигла и своју највећу бројност. Делећи судбину народа и државе, и Гарда се преобликовала и трансформисала, па је тако, у новембру 2006. године, дотадашња Гардијска бригада преформирана у Гарду Војске Србије.

Један од карактеристичних симбола Гарде је и њен репрезентативни војни оркестар, који постоји још од 1831. године. Данас је то и својеврсна установа културе, чији је препознатљив симбол величанствени „Марш на Дрину”, који је компоновао начелник оркестра Краљеве Гарде Станислав Бинички.

Мотив на коверти: Коњички официр Краљеве гарде у свечаној униформи, акварел Жoржа Скота из 1929. (Фонд Краљевски Двор).

Стручна сарадња: Гарда Војске Србије.

Графичка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.