Да ли је Трамп једини кривац за хаос у САД

Избивши пет месеци пре избора, расни немири у Америци ушли су у кампању и послужили противницима Доналда Трампа да сву кривицу свале на њега иако је јасно да је ствар компликованија и да је и елита Демократске странке део проблема, а не решења.

Талас осмодневних демонстрација покренула је смрт Афроамериканца Џорџа Флојда, који је преминуо прошле недеље у Минеаполису кад је полиција над њим применила бруталну силу приликом хапшења. То се догодило за време председника познатог по запаљивим изјавама, али далеко од тога да је Флојд први ненаоружани црнац који је страдао од руке белог полицајца и да су расни нереди почели с Трампом.

Изливи незадовољства због третмана ове мањине дешавали су се и раније, како за време републиканских тако и демократских председника, укључујући првог афроамеричког шефа Беле куће Барака Обаму. Иако се у жару политичке борбе говори да је за све одговоран шеф владе, реч је о системској „грешци” док Трамп прети да ће запалити фитиљ на одавно постављеном бурету барута.

Желећи да испадне јак лидер пред бирачима, Трамп долива уље на ватру говорећи о домаћим демонстрантима као да су страни непријатељи, а о ситуацији на улицама као да је реч о бојном пољу. Трамп је извео војна возила на улице Вашингтона, запретио учесницима насилних протеста да ће их војска упуцати и окривио их за акт домаћег тероризма, што је и у домаћим и у страним медијима протумачено као да је амерички председник запретио да ће објавити рат сопственим држављанима.

Иако су прексиноћни окршаји између полиције и учесника протеста били слабији него ранијих дана, снаге реда и даље користе сузавац и шок-бомбе да би растерали изгреднике, али и мирне демонстранте после полицијског часа. Полицијски час је уведен и у градовима и државама са демократским градоначелницама и гувернерима и они су, а не Трамп, наредили полицији да се насилно обрачуна с демонстрантима и позвали националну гарду у помоћ.

Амерички филозоф и активиста Корнел Вест подсећа у „Гардијану” да кад говоримо о претераној употреби полицијске силе у САД, треба да знамо да је америчко друштво и иначе веома милитаризовано, што се види и по интервенционистичкој спољној политици, због које је Вашингтон ратовао или интервенисао у 67 земаља за последњих 75 година.

Вест додаје да су ствари које се дешавају последњих дана резултат друштвене неједнакости, укорењеног расизма и претеране употребе полицијске силе, која се никад не примењује на протестима екстремно десничарских белих демонстраната. Сумња да би кандидат демократа Џо Бајден могао да реформише друштво јер сматра да су и Бајден и остатак демократског естаблишмента „као и Трамп, дужници Волстрита и Пентагона”.

Бајден је годинама блиско сарађивао са сенаторима који су заговарали сегрегационизам, а недавно је увредио Афроамериканце изјавом да ако неко од њих не гласа за њега, онда тај неко и није црнац. Проблем ове мањине није само полицијска дискриминација, већ и сиромаштво, које је многе од њих отерало у криминал и довело до тога да чине трећину затворске популације, несразмерно свом учешћу у становништву (13 одсто). Због немаштине и недостатка здравственог осигурања, припадници ове заједнице највише су страдали и током епидемије вируса корона (четвртина преминулих).

Како пише „Њујорк магазин”, невоља је у томе што се верује да је полиција одговор на све – од плаћања робе фалсификованом новчаницом од 20 долара (због чега је Флојд ухапшен) до поседовања мале количине дроге, због чега Америка има највећи број затвореника на свету, а и даље се бори са пандемијом умирања од опијата.

У полицајцима са пендрецима, сузавцем и шок-бомбама видело се решење и за демонстранте у расним немирима. Нема назнака да насиље неће бити „решење” и сад кад је зараза довела до масовног отпуштања и кад се очекује да се сиромаштво погорша и да се повећа број оних који морају да посегну за лажних 20 долара.

Нулта толеранција према криминалу, која је довела до масовног затварања људи, уведена је 1994. за време демократског шефа Беле куће Била Клинтона, и то законом који је писао садашњи кандидат ове партије за председника. Бирајући Бајдена, демократе су се одлучиле за статус кво, уместо за реформе које је обећавао сенатор Берни Сандерс, борац за једнакост и противник Волстрита, милитантизма и дискриминације.

Оно што би политичку елиту морало да забрине јесте и то што су садашњи и бивши аналитичари Централно обавештајне агенције (ЦИА) оценили да их прекомерна употреба силе, претња војском и Трампова поза непоколебљивог лидера подсећају на ситуацију у другим земљама пре него што су те земље драстично назадовале, између осталог и на пољу демократије. Како преноси „Вашингтон пост”, аналитичари ЦИА упозоравају да Трамп охрабрује аутократе широм света да се још горе понашају и подрива амерички ауторитет кад Стејт департмент критикује кршење људских права у другим државама.