Технократа у Приштини

Већ првог дана свог премијерског мандата Авдулах Хоти је најавио да ће бити главни приштински преговарач с Београдом и да је ступио у контакт с изаслаником ЕУ Мирославом Лајчаком. Нови шеф владе је себе представио као овлашћеног да заступа Косово „по уставу”, али је само два дана касније стигла вест да ће преговоре ипак водити председник привремених покрајинских институција Хашим Тачи. Ову информацију тек инаугурисани премијер је одмах негирао. После свега изгледа као да Приштина опет покушава да унесе забуну у којој неће бити јасно који је  од два представника заиста заступа и на ком се нивоу дијалог води. За сада делује да ће Хоти разговарати с Бриселом, док ће Тачи бити задужен за контакте са САД. Оваква албанска подела карата могла би, међутим, да се тумачи као резултат договора који су пре око месец дана постигле државе Квинте, где је и избор технократе Хотија део дипломатског пакета.

Када је пре месец и по дана у Приштини прострујала информација да је и овај потпредседник Демократског савеза Косова у трци да замени бунтовног Албина Куртија, нико то није озбиљно узимао у обзир. Чак је и Хоти одмахивао руком као да је потврђивао да је кадровска политика на Косову у рукама амбасадора САД Филипа Коснета. Овај универзитетски професор, који слови за британског ђака, пре три године већ је био кандидат ДСК за премијера. Верни сарадник страначког лидера Исе Мустафе овог пута није био први пик, јер су се веће шансе давале његовом партијском колеги Агиму Велијуу. Ипак, када се руководство ДСК после вишечасовне расправе спремало да Велијуа прогласи за свог кандидата за премијера, шефу странке је, према појединим изворима, стигао СМС после кога је Хоти примао честитке.

Чињеница да је због лојалности, али и стручности, био пре три године министар финансија у Мустафиној влади говори пак да није изненада изабран. Хоти има богато политичко искуство које је стрпљиво градио. Иначе, рођен је 4. фебруара 1976. у Ораховцу, завршио је менаџмент и информатику на Економском факултету у Приштини, а магистрирао је и докторирао на Универзитету Стафордшир у Великој Британији. За разлику од команданата терористичке ОВК који су добро наплатили рат, за економисту Хотија медији пишу да се не може похвалити великим богатством. Осим посланичке плате, добија и плату на приштинском универзитету и колеџу Дарданија. Мада има и три стана у Приштини, али се у јавности не повезује с корупцијом.

Насупрот Куртију, понаша се као да добро зна да преговоре с Београдом суштински никада није ни водила Приштина и да ће његовој влади можда остати само да формално потврди евентуалну платформу. Познато је тек толико да је пре две године као шеф посланичке групе ДСК отворено говорио о размени територија, о чему је причао и Тачи. Тада је Хоти рекао да још није време за такве идеје и да су „границе Косова” утврђене 1989. и да је то својом одлуком потврдио и Међународни суд правде. „Нисмо спремни да мењамо територију Косова за Прешево. Како да мењамо наше за наше”, говорио је Хоти. Зато је још мање јасно на шта мисли када данас понавља фразу да се залаже за коначни споразум са Србијом.

Колико ће остати премијер зависи од тога колико ће бити кооперативан у односима са кључним државама. А да ли ће његова влада добити прелазну оцену код куће, неће зависити само од Америке или Велике Британије већ и од Немачке. Тамошњи лист „Франкфуртер рундшау” назвао га је „слугом многих господара” који ће имати проблема да се бори с њиховим опречним захтевима.