Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови савез против Кине

Ујединили се парламентарци осам земаља, док „Фејсбук” планира посебне ознаке за кинеске и руске медије
Нови савез против Кине
Кинески војници у Пекингу марширају поред плаката с ликом Си Ђинпинга (Фото: (ЕПА ЕФЕ - А.В.)

Мало је питања која би на истом задатку ујединила политичке супарнике из редова британских конзервативаца и лабуриста, демократске и републиканске америчке конгресмене и шаролико политичко друштво из још шест земаља. Тачка сагласја је оно што сматрају највећим спољнополитичким изазовом данашњице: успон Кине под режимом Си Ђинпинга као претњу за глобалну трговину, безбедност и људска права.

С циљем да, како наводе, заштите демократске вредности од све наметљивијег џина с истока, посланици из осам земаља и Европског парламента формирали су недавно Међупарламентарни савез за Кину (ИПАЦ) како би код својих влада пропагирали оштрији став према тој земљи, пренео је „Гардијан”. Британски чланови су лабуристкиња Хелена Кенеди и бивши лидер торијеваца Ијан Данкан Смит, док Јапан заступа некадашњи министар одбране Ген Накатани.

У том телу су још и Канада, Норвешка, Шведска, Немачка, Аустралија и САД, које представљају републикански сенатор Марк Рубио, истакнути антикинески „јастреб”, и демократа Боб Мендез.

Кинески корисници друштвених мрежа су иницијативу описали као још једну фарсу америчких политичара у нападима на Кину, пише кинески таблоид „Глобал тајмс”. До ње долази у тренутку појачаних тензија између Пекинга и других сила око низа питања: статуса Хонгконга после доношења новог закона који му подрива аутономију, сумњи око пандемије ковида 19, технолошког гиганта „Хуавеја” и репресије над мањинским Ујгурима.

Кина тврди да њен економски и спољнополитички успех никог не угрожава и оптужује Вашингтон да гура две земље у нови хладни рат. Поједини амерички медији су и недавни позив Доналда Трампа Индији, Аустралији и Јужној Кореји на проширени самит Г-7 протумачили као покушај изолације Кине.

ИПАЦ сматра да економски успон те земље представља изазов за глобални поредак а да је појединачно супротстављање Пекингу „скупо коштало” неке земље. Агенција „Блумберг” подсећа да је амерички покушај реформулисања билатералне трговине довео до трговинског рата с последицама за цео свет, да су после хапшења директорке „Хуавеја” у Канади притворена двојица Канађана у Кини, да су кинеско-норвешке трговинске везе поремећене откако је Нобелову награду за мир добио кинески дисидент, а Аустралији су уведене казнене царине кад је покушала да испита порекло пандемије.

У фокусу ће бити пет кључних области деловања, међу којима су борба за то да Кина поштује стандарде међународног правног поретка, очување људских права, фер трговина и јачање безбедности. У плану је и заштита економија у развоју од штетних кинеских улагања и зајмова, што је очито усмерено на иницијативу „Појас и пут”. Један од чланова саветодавне групе ИПАЦ, која окупља стручњаке за Кину, пише у магазину „Дипломат” да савез није ни ратоборан ни мирољубив, већ да је окупио и „јастребове” и „голубице” како би се одбраниле заједничке вредности и интереси.

У активној борби против непожељног утицаја кинеске владе је и „Фејсбук”. Та мрежа је саопштила да „кинески државни актери” поред руских и иранских шире лажне вести. Кинеско Министарство спољних послова је критиковало одлуку „Фејсбука” да посебном ознаком обележава државне медије Русије, Ирана и Кине на својој платформи, а да пред председничке изборе у САД сасвим забрани огласе тих медија који циљају америчке бираче. За америчке медије, чак и сервисе владе, нема никаквих ограничења јер се процењује да су уреднички независни.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

[Я]
Кина ће појести САД за 10 година.
Nemanja
Sad nam je jasno sta Kina radi, samo nikako da saznamo zasto je to drugacije od Vas, kolonijalnih gospodara. Mozda bi bilo lepo da nas prosvetlite zasto ste Vi, gospodari svega zivoga, prava i jedino ispravna strana. Ovako ispada da Kina ugrozava Vase pozicije do kojih uostalom nikom sem Vama nije stalo, a Vi biste zeleli da mi poverujemo posle svega da ste Vi moralno superiorniji
Zoran P.
Šta je to tebi konkretno jasno? I koji smo to "mi", "nama", ... ?
Petar
Nisu puno pričali o ljudskim pravima dok je Kina bila jeftina pokretna traka za sastavljanje skupocenih američkih i brendova ostalih država razvijenog sveta. Sada kada je je Kina počela da razvija svoju visoku tehnologiju i kada su im postali konkurencija odjednom su postali pretnja.Treba nekako ugušiti tu konkurenciju. Sankcije, trgovinski rat, nevladine organizacije... Ostatku sveta trebace 10 godina da naprave dovoljno fabrika samo da naprave dovoljno fabrika za zaštitne maske.
Sara
Milan@ Kako ondah imaju toliko stanovnika ako ih tako olako guta mrak?
Razlatan
Odlično pitanje. Imate pristup internetu pa ga uz malo znanja stranih jezika upotrebite za Vašu sopstvenu potragu za podatcima. Zato samo kratko: najmanje četiri godine zatvora, odnosno logora za preispitavanje ako u javnosti tražite slobodu reči, uz non-stop-nadzor njihove tajne policije, koja vas onda naprimer pri izlasku u nabavku iz stana okruži i prati u korak da bi ste shvatili sa čime se igrate. Sve već više puta dokumentovano. Uz stalni online-nadzor kamerama sa prepoznavanjem lica...
ВОЈИН
На самиту Г20 у Осаки, 27. јуна 2019. индијски премијер Н. Моди предложио је руском председнику В. Путину да одржи трилатерални састанак Русије, Кине и Индије. Партнерима је била потребна међусобна сарадња ради притиска Сједињених Држава, како би разрадили заједнички став према САД. Својим економским потенцијалом, укупном популацијом (2/3 човечанства) и географским положајем, Кина, Индија и Русија би могле да чине стабилизирајућу улогу у светској политици мира и стабилности.
Boki
Ove tri drzave imaju nesto manje od 40% covecanstva. Veoma brojna populacija, ali ipak ni blizu 2/3 o kojim Vi pisete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.