Трамп и Гренел казнили Немачку

Амерички председник Доналд Трамп одлучио је да приведе крају план на којем је радио његов одани сарадник и бивши амбасадор у Немачкој Ричард Гренел – да повуче скоро 10.000 америчких војника из база у Немачкој. Ипак, одлука није званична и не мора да значи да ће бити спроведена, поготово не до септембра, рока који су неименовани извори „Волстрит џорнала” навели у петак.

Трампова одлука, којој није претходило саветовање с партнерима у НАТО-у, поново је, као и приликом Гренелових најава, изазвала узнемирење већег дела политичке јавности у Немачкој, и задовољство левичара и малобројних покрета који су за демилитаризацију. Поставља се питање да ли Трампова одлука има везе с одбијањем канцеларке Ангеле Меркел да учествује на самиту Г-7 у Вашингтону и тиме осујети Трампов покушај да светске лидере окупи у својој предизборној кампањи.

Један анонимни званичник Пентагона тврди да је резултат ове одлуке вишемесечни рад генерала Марка Милија и да нема везе с тензијама између Меркелове и Трампа. Овом извору се може веровати у делу који се односи на претпоставку да „минирање” самита није повод за одлуку, али отворено политичко непријатељство између канцеларке и америчког председника траје током целог његовог мандата.

Повлачење америчке војске из Немачке је у оптицају још од интензивних Трампових притисака на Берлин да повећа издвајања за војни буџет и да смањи зависност од руског гаса. Пратећи списак захтева које је Гренел износио Берлину, ту је и незадовољство Беле куће сарадњом с „Хуавејом” поводом 5Г мреже и став Немачке о сукобу САД с Ираном.

Одлуци је претходио захтев у америчком Сенату да се пооштре санкције против компанија које раде на „Северном току 2”, на шта је из Бундестага стигла констатација да САД нимало више не личе на партнера, него на немачког противника и да би Немачка могла да увећа таксе на амерички природни гас до нивоа узвратних санкција.

Што се тиче безбедности коју Европа највећим делом „увози” из САД и правда одбраном од инвазије Русије, Трамп, по свему судећи, намерава да појаче снаге НАТО-а на источном крилу. Притом, његов одговор гласи да, ако европски савезници мисле да им САД помогну, онда морају адекватно да плате за америчку заштиту. Балтичке земље и Пољска су вољне да учествују не само буџетски, него и као лансирна рампа.

Део трупа од 9.500 војника требало би да буде враћен кући, а део би био распоређен у Пољску, што њени званичници већ дуго заговарају нудећи две милијарде долара да Пољска постане америчка база. Иако Трамп није показао одушевљење идејом да се на западној руској граници формира „Форт Трамп”, он одржава војно присуство на источном крилу НАТО-а у оквиру ротационих снага и великих војни вежби. Jедна таква, с америчким и пољским војницима, управо је у току. Пошто су немачке социјалдемократе прошлог месеца поново покренуле расправу о томе да ли је паметно да земља остане под нуклеарним кишобраном Вашингтона, америчка амбасадорка у Варшави Џорџет Мосбахер је подстакла размишљање о томе да, „уколико Немачка покуша да смањи нуклеарни потенцијал и ослаби НАТО”, можда Пољска, која већ издваја два одсто БДП-а за ту алијансу, „разуме ризике и може да преузме ту улогу”. У Немачкој је тренутно стационирано 34.500 америчких војника и око 17.000 цивила који раде, између осталог, у највећој америчкој болници ван САД у Ландштулу и авио-бази „Рамштајн”.

Трамп је у протеклим месецима већ неколико пута изненадио савезнике једностраним војним акцијама: од повлачења са севера Сирије до ликвидације иранског генерала Касема Солејманија и суспендовања мисије обуке локалних војних јединица у Ираку. У Немачкој се налази 21 војна база и тренутно је тамо смештено више америчких војника него било где у Европи, а у Штутгарту је стационирана америчка војна инфраструктура која је била подршка мисијама у Авганистану и Ираку.

На ову вест из Немачке су обновљене већ познате реакције. „Шпигл” Трампов потез описује као провокацију, а високи функционери из владајућег конзервативног блока критикују Трампову одлуку. Односе Немачке и САД министар спољних послова Хајко Мас је оценио као компликоване, изразио је жаљење због њих, али се за „Билд ам зонтаг” уздржао од даљих оцена.

Портпарол за спољну политику посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ Јохан Вадефул је рекао Ројтерсу да ови планови још једном показују да Трампова администрација занемарује елементарни задатак лидерства: учешће партнера алијансе у процесу доношења одлука. Пензионисани генерал Бен Хоџис, бивши командант војске САД у Европи, изјавио је за бриселски портал „Политико” да је америчко повлачење огромна грешка и да тај потез није последица стратешких размишљања или анализа и да ће највише користи од тога имати Русија.

Међутим, бивши амерички амбасадор у Немачкој Џон Корнблум не очекује да ће Доналд Трамп повући трупе из Немачке. Он је јуче рекао за „Пасауер ноје пресе” да је Трамп велики у својим најавама, али да не дела. „Трамп је заинтересован само за ефекат”, закључио је амбасадор.