Национални просветни савет се обрукао

План и програм наставе и учења општеобразовних предмета у предуниверзитетском образовању, по прибављеном мишљењу Националног просветног савета (НПС), доноси министар просвете. Да тако налаже закон ваља подсетити у општој ујдурми која не јењава због избацивања, а онда и враћања дела Десанке Максимовић у реформисане програме за трећи и четврти разред гимназије. Ту само наизглед „нико није одговоран, надлежан и не доноси одлуке”. Процедура је јасна. Предлог измена плана, у жижи стручне и опште јавности, због књижевности у овом случају, увек кроји комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања. Мишљење, затим даје Национални просветни савет, а коначну одлуку министар просвете. Тим путем је и спорни програм дошао до озваничења, објављивањем у „Службеном гласнику”. Није спорно да је у њему уочен пропуст и да ће бити исправљен. Спорно је што се одговорност пребацује, не и прихвата.

− Јавност мора да зна да смо ми наручилац посла. Не креирају се планови и програми у министарству. Комисија завода даје предлог. Намере су биле добре, али у лошој реализацији. НПС је требало да уради главни део посла, да укаже на пропуст. Дали су позитивно мишљење. Какав бих ја био министар када бих погазио став НПС – вероватно најгори на свету, стао бих против става најбољег дела струке коју имамо − указује Младен Шарчевић, министар просвете, у разговору за „Политику”.

И није стао против става НПС-а. Потписао је спорни програм.

− Хвала богу, дошло је до реакције стручног дела јавности. Завод је сада добио налог да то уради на начин, како сам рекао, да се очува интегритет и значај дела Десанке Максимовић. Нису се тога досетили у НПС-у, ево ја сам − каже Шарчевић.

У НПС-у су еминентни стручњаци, за све предмете, па и за књижевност. На основу њиховог мишљења министар одлучује, не мора свега да се досети?

− Некако се тај бумеранг врати у министарство. Раније је НПС доносио одлуке без министарства. Захваљујући закону имам контролну улогу, али се не мешам у рад независних тела − напомиње министар.

Чињеница је – има контролну улогу, али и доноси одлуке, ослањајући се на стручно мишљење НПС-а. Упитан да ли је ланцу промене програма НПС погрешио, Шарчевић одговара потврдно.

− Узмите у обзир околности, све се дешавало у време пандемије, на електронским седницама... − оправдава Шарчевић.

Али, кад кажемо да је НПС спорне програме изгласао прошлог новембра, кратко каже: „Тачно”.

− У нетипично време изашла је грешка која ће бити исправљена ове недеље. Одмах сам звао директора завода и замолио да се све крене испочетка, да се нађе простор и за нове књижевнике, али и да остану легенде. Урадиће се то како треба − уверава Шарчевић.

Иако сматра да је пропуст који потреса јавност „брука за НПС”, министар ипак истиче да је „НПС у сарадњи с министарством извукао реформе доста добро”.

− Не могу да кажем да су правили велике фаулове, ово им је фаул − каже Шарчевић.

НПС броји 35 чланова и одлуке доноси већином гласова. У његовом саставу су представници најзначајнијих и најеминентнијих установа које су уско стручно повезане са образовањем у Србији.

− Када је у питању српски језик и књижевност једини начин да НПС чује глас уже стручне јавности јесте преко представника Друштва за српски језик и књижевност. Кад се разматрао програм није указано да постоје дилеме или размимоилажење у односу на састав комисије завода која је предлог сачинила. Што се књижевности тиче, поздравили смо улазак Пекићевог и Лалићевог дела, али нам није речено да се више неће изучавати поезија Десанке Максимовић. Ту информацију нисмо добили ни од два професора књижевности који седе у НПС-у, ни од представника завода који су предлог срочили. На изричито питање да ли је све усаглашено, речено је да јесте − објашњава Радивоје Стојковић, председник НПС-а, у разговору за наш лист.

Подсећа да НПС не доноси одлуке, ни план и програм, већ само даје мишљење које прослеђује ресорном министарству.

− У јануару смо добили допис професора са Филозофског факултета у Новом Саду који агрументовано инсистирају да се у други разред гимназије уведе спев „Осман”, који је промакао када је рађен програм за други разред. Подржали смо то, али још није измењено. Значи, мишљење НПС-а није обавезујуће и министар не мора да га уважи − илуструје Стојковић.

Тврди да НПС није прекршио дужности ни овлашћења, да континуирано инсистира да предмети битни за национални идентитет не иду по законом предвиђеној „матрици” да су важни исходи, а не садржаји.

− Уколико наставимо у овом смеру нећемо имати ниједно књижевно дело у програму. Биће то слободан избор наставника. Зато мора да се промени закон, и позивамо стручну јавност да помогне да нам програми буду што бољи. Ако је национални интерес да не сме да се дира поезија Десанке Максимовић, која је у програму уназад деценијама, онда мора да постоји законско утемељење за тако нешто, а не да идемо ка томе да садржаји нису битни. „Гордијев чвор”, управо је ту – наглашава председник НПС-а.

Радује га што је иницијативу да се исправи грешка покренула Фондација „Десанка Максимовић” и, како каже, она је ушла у правно обавезујућу преписку са НПС, што поздравља, али је сматрала да мора да потражи и подршку шире јавности, а за то, тврди Стојковић, није било разлога.

− Није НПС анационалан. Примедбе стручне и шире јавности су добродошле. Тражили смо да се формирају радне групе које ће брижљиво водити рачуна о садржајима који се тичу националног идентитета. Први жути картон добили смо са „Османом”, други с Владаном Десницом, а црвени с Десанком Максимовић. Ако се од НПС тражи одговорност, не може да се остави без овлашћења − закључује Стојковић.