Клаус уплашио Брисел

Специјално за „Политику”
Праг, 15. јуна – Чешки председник Вацлав Клаус је с тврђењем, које је славодобитно изрекао у петак увече, да ирско не значи крах Лисабонског споразума остао усамљен међу лидерима земаља ЕУ. Убедљива већина њих се одмах изјаснила за наставак ратификације реформског споразума у парламентима земаља чланица. Утолико више што је тај процес доста одмакао – 18 земаља је извршило ратификацију.

Назори чешког председника, који се последњих година уздигао до позиције, ако је претерано рећи лидера евроскептицистичке струје у ЕУ, онда бар најрадикалнијег критичара настављања евроинтеграције, вероватно ће, како је оценио Би-Би-Си, наћи одзив међу многим европским бирачима, незадовољним јер им није омогућено оно што су имали Ирци – да на референдуму одлучују о продубљивању евроинтеграције. Захтеви за референдумом су се чули у Великој Британији и раније, али постаће сигурно гласнији после ирског не и инсистирања чешког председника на таквом начину усвајања Лисабонског споразума. Британска влада засад остаје на томе да се доврши ратификациони процес.

Но, после овог Клаусовог иступања, Чешка је у толикој мери привукла пажњу европских политичких врхова да се појављују отворена страховања да би управо из ове земље могао доћи смртоносан ударац Лисабонском споразуму. На то је упозорио Себастијан Курпас, из утицајног бриселског Центра за европске политичке студије (ЦЕПС), специјалиста за питања институционалне реформе ЕУ. Према Курпасу, шест година политичког преговарања неће пасти у воду само под уловом да 26 земаља изврши процес ратификације (односно осам земаља које то још нису учиниле).

„О смрти европског устава није одлучило то што су га Французи и Низоземци одбили на референдуму већ то што су остале земље рекле: Ми нећемо наставити с тим. Тек онда је био крај”, тврди Курпас. А управо се на Чешку гледа као на земљу која би, после ирског референдума, могла да покопа Лисабонски споразум. „Сви ће чекати на то како ће реаговати ваш парламент и ваш председник”, рекао је Курпас чешким дописницима у Бриселу..

Клаус је у реаговању на ирски референдум био међу најчешће цитираним политичарима али и више од тога, вероватно највише запамћен због дисонантног става. Председник, заиста, према чешком уставу има у суштини формалну улогу у потписивању и ратификовању међународних уговора. Али, није искључиво да Клаус неће, иако би Лисабонски споразум прошао кроз ратификацију у парламенту, одбити да га потпише, позивајући се на ирско не и захтевати референдум. Уосталом он се и до сада у Чешкој неретко понашао као „трећи дом парламента” и не потписује законе који му се не свиђају из разних разлога.

Ирско не значиће и притисак на Уставни суд у Чешкој који треба да се изјасни да ли је Лисабонски споразум у складу са чешким уставом. Уколико се испостави да би требало због тога мењати чешки устав, за то ће, међу чешким политичарима, бити још мање воље него што је било пре ирског не. Уосталом, Уставном суду захтев за испитивање уставности поднели су управо сенатори – чланови Горњег дома парламента Чешке, у коме конзервативно.либерална владајућа странка (ОДС) којој је оснивач и почасни председник Клаус, има убедљиву већину и који ће тешко ратификовати Лисабонски споразум. Све у свему, ништа се добро из Прага не пише настављању ратификације.