Проблеми војног здравства

Сви војни осигураници упућени на лечење у војним здравственим установама – Војномедицинска академија, војномедицински центри – суочили су се са великим проблемима за време трајања пандемије вируса корона. Војноздравствени капацитети примали су на лечење све грађане који због претварања болница у ковид установе нису примали своје пацијенте. Новонастала ситуација у ионако скромно организованом војноздравственом систему створила је много проблема.

Прошло је ванредно стање и цивилне болнице поново су враћене у редовно функционисање и лечење пацијената. Међутим, војноздравствене установе никако да стану на своје ноге и почну организовано да примају пацијенте. Примера ради у Београду лабораторија ради само у ВМЦ Нови Београд, а у ВМА и ВМЦ Славија и Карабурма не ради из непознатих разлога. Недавно сам на ВМЦ Нови Београд вадио лабораторијске налазе. У просторији која је пројектована да прими 20 пацијената у новонасталој ситуацији окупи се 90 и више пацијената свих старосних структура и обољења. Изгледа  да то само одговорне и надлежне не тангира да овај проблем реше. Љубазно особље покушава да својим приступом умањи негативне ефекте неорганизације и неодговарајућег амбијента за рад.

Посебна прича је стање у војним апотекама. Ретка је прилика, по казивању пацијената, да преписане лекове можете подићи у апотеци, они само оверавају рецепте и упућују нас у цивилне апотеке. Има  још проблема – од кадровске попуњености до стања објеката у којима се пружају здравствене услуге. Сви расположиви капацитети су још из времена ЈНА и поставља се питање до када ће моћи да пружају пристојне услове за здравствене услуге и услове за рад запослених. Министарство одбране презентује нове униформе и поносно истиче да војска никада није имала четири комплета униформи као што има данас, показују се самоходне хаубице, скокови падобранаца и остале манифестације које се изводе у свим армијама света као редовна активност. Позивам Министарство одбране да обиђе неку од здравствених установа у којима се лече војни осигураници и да види у каквим условима раде доктори и медицинско особље.

Завршавам представљање проблема војног здравства срамотом коју сам осетио када сам прочитао чланак о хапшењу начелника нефролошке клинике Војномедицинске академије, због примања мита. Не желим да улазим у истинитост елемената оптужнице, али брука је пукла и жао ми је савесних и одговорних лекара који ће бити сврстани у исти кош. Међутим тога се стидимо ми који имамо најмање везе са тим. Надлежни и одговорни не реагују и не дају саопштења којима би нас информисали о предузетим мерама.

Драган Паскаш,
генерал у пензији
Београд