Сергеј Трифуновић (ПСГ): Боле ме неправда и лаж

Са­слу­шао сам ар­гу­мен­те за из­ла­зак на из­бо­ре свих бли­ских са­рад­ни­ка и сви смо се сло­жи­ли да су по­ли­ти­ци по­треб­на но­ва, мла­да ли­ца. Љу­ди су не­ка­ко на­ви­кли да се по­ли­тич­ке функ­ци­је у овој зе­мљи бу­квал­но пре­но­се с ко­ле­на на ко­ле­но и да вам све зна­ње, ис­ку­ство и обра­зо­ва­ње не вре­де уко­ли­ко ни­сте део по­ро­ди­це ко­ја но­си ту не­ку вр­сту по­ли­тич­ког ама­не­та, ка­же у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ли­дер По­крет сло­бод­них гра­ђа­на Сер­геј Три­фу­но­вић. Од­лу­ку о из­ла­ску на би­ра­ли­шта, ка­ко на­гла­ша­ва, ни­је до­нео сам, већ је то за­јед­нич­ка од­лу­ка ПСГ-а.

Ду­го сте ва­га­ли да ли да иза­ђе­те на из­бо­ре, на­пу­сти­ли сте иде­ју бој­ко­та. Ко­ји су ва­ши мо­ти­ви за из­ла­зак на из­бо­ре?

Ван­ред­но ста­ње је би­ло сво­је­вр­сна де­мон­стра­ци­ја си­ле љу­ди ко­ји те­же за ап­со­лут­ном вла­шћу. Има­ли смо при­ли­ку да на де­лу ви­ди­мо ижи­вља­ва­ње на нај­сла­би­јем сло­ју дру­штва, пен­зи­о­не­ри су мо­ра­ли да уста­ју у три ују­тру и пе­шке, без пра­ва на ичи­ју по­моћ, иду у су­пер­мар­ке­те по основ­не жи­вот­не на­мир­ни­це. Власт је у ро­ку од не­ко­ли­ко да­на од пре­по­ру­ке да мо­же­мо у шо­пинг у Ми­ла­но до­шла до то­га да нас за­тво­ри у кућ­не при­тво­ре. Пр­вих да­на је би­ло пот­пу­но за­бра­ње­но кре­та­ње љу­ди­ма ста­ри­јим од 65 го­ди­на. Ту си­ту­а­ци­ју су, та­ко­ђе, ис­ко­ри­сти­ли за са­мо­про­мо­ци­ју, во­лон­те­ри по­ли­тич­ких стра­на­ка на вла­сти но­си­ли су па­ке­те с њи­хо­вим озна­ка­ма и ло­гом. То све не са­мо да је за­стра­шу­ју­ће не­го је и по­ни­жа­ва­ју­ће. За­штит­ну опре­му, ма­ске и ру­ка­ви­це су пр­во до­би­ли чла­но­ви СНС-а, па тек он­да ле­ка­ри на Ин­фек­тив­ној кли­ни­ци. Ви­део сам ка­ко се ре­жим по­и­гра­ва на­ма и то је био је­дан од пре­лом­них тре­ну­та­ка ка­да је у пи­та­њу од­лу­ка о из­ла­ску на из­бо­ре. Мо­ја иде­ја је да шан­су до­би­ју и мла­ди, не­у­ка­ља­ни љу­ди са чи­стим би­о­гра­фи­ја­ма.

Ка­же­те да вам део опо­зи­ци­је цр­та ме­ту на че­лу, на­пад­ну­ти сте на ули­ци, али се и са­ми че­сто вер­бал­но су­ко­бља­ва­те с не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма. Очи­глед­но је да тен­зи­је на по­ли­тич­кој сце­ни ра­сту, по­го­то­во ме­ђу опо­зи­ци­јом, ку­да нас то во­ди?

За­и­ста не же­лим да се ба­вим де­сет да­на пред из­бо­ре они­ма ко­ји ни­су има­ли хра­бро­сти да се су­о­че с про­бле­мом. Оног тре­нут­ка ка­да смо у ПСГ-у по­че­ли да раз­го­ва­ра­мо о из­ла­ску на из­бо­ре, тад сам о то­ме оба­ве­стио ли­де­ре опо­зи­ци­о­них стра­на­ка с ко­ји­ма сам до тог тре­нут­ка имао фер од­нос. Ни­сам оче­ки­вао да ће на­кон то­га на ме­не кре­ну­ти ар­ми­ја бој­ко­та­шких бо­то­ва. Нон-стоп сам че­као да се не­што у том бој­ко­ту до­го­ди, по­кре­не љу­де и об­ја­сни за­што је бој­кот ва­жан. Са­ти­ма смо се­де­ли на са­стан­ци­ма из ко­јих се ни­је ро­ди­ло ни­шта про­дук­тив­но. Што се ти­че мо­јих вер­бал­них су­ко­ба, ре­ћи ћу са­мо јед­но – бо­ле ме не­прав­да и лаж!

На­ја­ви­ли сте да ће­те, уко­ли­ко уђе­те у скуп­шти­ну, „на­ста­ви­ти бор­бу”. За шта ће­те се то бо­ри­ти?

Бо­ри­ћу се за Алек­син за­кон! Има­ћу при­ли­ку да сва­ком по­сла­ни­ку ко­ји гла­са про­тив за­ко­на за ле­че­ње де­це из РФ­ЗО-а по­ста­вим пи­та­ње – За­што? Ур­ла­ћу на сва­ко­га ко ка­же да је нор­мал­но да де­ца мо­ра­ју да се ле­че СМС по­ру­ка­ма. Ни­ко не сме да бу­де оста­вљен на це­ди­лу и мо­ли за по­моћ при ку­по­ви­ни ле­ко­ва за ле­че­ње рет­ких бо­ле­сти и то је пи­та­ње ко­је мо­ра де се ре­ши. Сва­ки чо­век мо­ра да до­би­је лек. На­ста­ви­ћу бор­бу да се чу­је глас свих оних ко­ји­ма жи­вот и здра­вље за­ви­се од то­га да ли ће осо­ба у по­сла­нич­кој клу­пи клик­ну­ти на та­стер „да” или „не”.

Ко­је је ва­ше ре­ше­ње за про­блем КиМ, бу­ду­ћи да сте сво­је­вре­ме­но из­ја­ви­ли да би Ср­би­ја тре­ба­ло да „при­зна не­за­ви­сност Ко­со­ва под од­ре­ђе­ним усло­ви­ма”?

Ни­кад ни­сам ре­као да Ср­би­ја тре­ба да при­зна Ко­со­во. По­ен­та де­ла ре­че­ни­це ко­ју сте по­ку­ша­ли да ци­ти­ра­те је у пр­вом де­лу у ко­јем го­во­рим о по­ло­жа­ју ко­сов­ских Ср­ба, њи­хо­вих људ­ских и гра­ђан­ских пра­ва, имо­ви­не... Ка­да Ср­би на Ко­со­ву до­би­ју све оно што им је га­ран­то­ва­но уста­вом и за­ко­ни­ма Ко­со­ва, Ах­ти­са­ри­је­вим па­ке­том, Бри­сел­ским спо­ра­зу­мом, он­да би мо­гли да отво­ри­мо и те­му ста­ту­са Ко­со­ва. Док се то не де­си, не ви­дим раз­лог за­што би Ср­би­ја при­ста­ла на не­што што се зо­ве при­зна­ње не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва. Љу­ди ис­пред те­ри­то­ри­ја, то је по­ли­ти­ка ПСГ-а.

Ко­ји је план ва­ше стран­ке за убла­жа­ва­ње еко­ном­ских по­сле­ди­ца пан­де­ми­је ви­ру­са ко­ро­на?

Ја сам глу­мац и во­до­ин­ста­ла­тер у по­ли­ти­ци, не раз­у­мем се у еко­но­ми­ју, али по­ред се­бе у по­кре­ту имам струч­ња­ке ко­ји ка­жу да нас па­као оче­ку­је пре­стан­ком мо­ра­то­ри­ју­ма на пла­ћа­ње кре­ди­та и пре­стан­ком ис­пла­те по­мо­ћи вла­де за ис­пла­ту ми­ни­мал­ца од 30.000 ди­на­ра. Ми пред­ла­же­мо сма­ње­ње по­ре­за за 25 од­сто од ју­на до де­цем­бра 2020. за при­вред­ни­ке, као и про­ду­же­ње мо­ра­то­ри­ју­ма за от­пла­ту кре­ди­та у пе­ри­о­ду од ав­гу­ста до де­цем­бра. Ка­да су у пи­та­њу те­ме с ко­ји­ма ја не­мам до­дир­них та­ча­ка, не ли­бим се да по­тра­жим об­ја­шње­ње и по­моћ од љу­ди чи­ји је то фах. Та­ко су ми и овај пут об­ја­сни­ли да нас по­че­так кри­зе оче­ку­је у тре­ћем и че­твр­том квар­та­лу, од­но­сно у пе­ри­о­ду од ју­на до ав­гу­ста јер се у том пе­ри­о­ду уки­да­ју не­ке од ме­ра по­ћи ко­је је вла­да од­ре­ди­ла.